Ugrožene pčele – ugrožena planeta

Da priroda zna najbolje dokaz je u svakoj košnici. Pčele čoveku daju i hranu i lek, čuvaju biološku raznovrsnost sveta i životnu sredinu.

„Jedno pčelinje društvo daje ukupnu vrednost čitavom društvu od 1.200 evra godišnje, od toga je samo jedan i po do tri odsto med i drugi pčelinji proizvodi. Tridesetak posto je praktično vrednost oprašivanja poljoprivrednih kultura“, objasnio je Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Iako povećavaju prinose, čini se da su se baš poljoprivrednici najviše ogrešili o pčele nesavesno koristeći pesticide. A tu je i aero-zagađenje. Osim pčelama, smeta i čoveku, što najbolje osećaju pluća stanovnika Valjeva, Beočina, Beograda, Pančeva. Nadležni kažu da je problem lošeg vazduha veći zimi, ali i da se radi na tome da sledeću ne dočekamo na listi najzagađenijih na svetu.

Iako ima problema na nekoliko lokacija, kvalitet vode u Srbiji generalno je dobar. Da će biti takav i na beogradskoj Adi Huji, najavljuje ministar ekologije Goran Trivan.

„Dok se rukavac Ade Huje ne sredi, Ada Huja neće završiti svoju misiju. Ovo zlo, taj smrad, te fekalije to zagađivanje mora da prestane. Ukoliko u dogledno vreme budemo uradili sistem za preradu otpadnih voda u Beogradu, a radi se veoma na tome, onda ćemo rešiti i pitanje priticanja svih tih štetnih materija u ovo jezero koje ja zovem rukavac“, istakao je ministar Trivan.

U obeležavanju Dana planete u Srbiji, učestvovala je i ambasadorka Izraela, zemlje koja je od pustinje napravila oazu, a u ekologiji pronašla ekonomsku računicu.

„Najvažnije izraelske investicije u Srbiji su u ekološkoj sferi. Ulagali smo u vetro-parkove, upravljanje vodom, njeno čišćenje i reciklažu“, precizirala je ambasadorka Alon Fišer Kam.

Ekologija je nova svetska ideologija. Aktivisti kažu, jedina koja u današnjem svetu ima nekog smisla. U vreme ratova, moralne i ekonomske krize, da nas ujedini može samo ideja o opstanku.