Majstor je za kore, a tek da probate pitu...

Zahvaljujući Mari i Bori pre 90 godina Beograđani su probali prve domaće razvijane kore. Zamesili su ih baš u ovoj radionici, gde ih i danas pravi njihov praunuk Aleksandar. On je četvrta generacija porodice Arsenoski koja neguje koradžijski zanat.

"Kod mene uopšte nje bilo naznaka da ću se baviti ovim koradžijskim zanatom. Nije bilo naznaka jer me otac učio da ovaj zanat nema budućnost. Posao je padao, a tata nije zatvarao radnju iz nekih emotivnih razloga najviše. I onda sam to iskoristio", objašnjava koradžija Aleksandar Arsenoski.

I odlučio da ovaj zanat u Beogradu ponovo oživi. Diplomirao je na Šumarskom fakultetu, a ta znanja u svom novom poslu i te kako koristi.

"Imao sam predmet slikanje, mi smo tu tad slikali na platnu, a sada kore radim, razvijam ih na platnu. Ja misilim da se usavršavam svakim danom dok radim, gledam svoje propuste i da dodam nešto novo", kaže ovaj mladi zanatlija.

Brašno, so i voda, tri su sastojka od kojih nastaju njegove kore. Taj recept se nije menjao od 1930. otkako je iz Turske stigao u porodicu Arsenoski. Zato, prehrambene novitete ili kako kaže zdrave kore stvara upravo uz pomoć pradedinog recepta. U njega dodaje sastojke poput spelte, heljde ili kurkume.

"Prvi put kada sam počeo i dobio ideju da napravim speltine kore i kad sam uspeo onda mi je prošlo glavom: to je to, došao je kraj belom brašnu. Ono i kod mene i kod većine ljudi izaziva intolerantnost i još jedan od razloga, koliko su ljudi srećni što postoji ta vrsta kora", ukazuje Aleksandar.

Nedeljno iz njegove radionice izađe i do 700 kilograma kora. I sve njih razvija, mesi, peče, i seče isključivo ručno.

"S obzirom da ruke nisu mašine, možemo doći do toga da kore budu što savršenije i što tanje i da budu što ujednačenije. Tu su neke malo deblje, neke malo tanje, ali to je čar ručnog rada", napominje ovaj mladić iz Borče.

Iako se ručnim radom bavi tek godinu dana, zadovoljan je kako se posao razvija i raste, baš kao i njegovo testo. Zato se nada da će i ovaj zanat pratiti ovaj trend.

"Zaista verujem da ima budućnost i mogu da pozovem i moju generaciju ako žele da nauče što da ne, neka dođu da ih obučim. Ima mesta, tržište je veliko pogotovo kad ste pionir", ističe Aleksandar.

Ovog 27-godišnjeg pionira entuzijazam ne napušta. Osim kora u njegovom zanatskom ateljeu nastaje još 20 proizvoda - poput kifli, rezanaca i hleba. Cilj mu je da jednog dana sve njih smesti u, kako kaže, zdravu pekaru.