Plastični otpad ugrožava faunu Galapagosa

Svaki komad plastike koji je ikada stvoren i dalje postoji, a preko pet milijardi komada plastike pluta svetskim okeanima, ugrožavajući biljni i životinjski svet.

Naoružani samo rukavicama i velikim vrećama rendžeri se bore sa gomilama plastike koja pokriva ostrva Galapagosa i njegovu jedinstvenu faunu.

Tone plastike talože se na obalama Galapagosa na kojima mikročestice završavaju u želucima životinjskih vrsta koje žive samo na tom arhipelagu u Tihom okeanu smeštenom oko 1.000 kilometara zapadno od Ekvadora.

Te mikročestice često otpad koji potiče iz velikih gradova i sa drugih kontinenata, možda su najveća pretnja iguanama, kornjačama, pticama i ribama Galapagosa.

„Ti maleni delovi plastike postaju deo prehrambenog lanca koji kasnije možemo konzumirati“, kaže biološkinja Dženifer Suarez iz Nacionalnog parka „Galapagos“.

Delovanjem sunčevih zraka i slane morske vode, plastične boce, kese, poklopci, posude i ribarske mreže usitnjavaju se a talasi ih bacaju na stene i tako se oslobađaju mikročestice koje progutaju životinje.

35655102 Једно од Галапагоских острва Једно од Галапагоских острва

Svake godine uprkos velikim vućinama na ostrva stižu ekspedicije kako bi proučile štetu koju izaziva čovek.

U otpadu pronađenom na ostrvima koje koriste životinjske vrste, neke kojima preti i nestanak, bilo je i cipela, upaljača, olovaka, konzervi.

„Više od 90 odsto prikupljenog otpada nije posledica aktivnosti na Galapagosu, već je otpad  iz Južne i Središnje Amerike, pa čak i Azije“, kaže direktor Nacionalnog parka Horhe Karion.

Većina plastičnog otpada su boce s peruanskim, kolumbijskim ili panamskim natpisima, kao i posude kineske proizvodnje.

„Taj otpad potiče najverojatnije s ribarskih flota iz Azije koje plove nedaleko Galapagosa“, kaže Karion.

Od 1996. lokalni ribari čiste i najudaljenija ostrva, a protekle tri godine vodi se registar otpada koji pokazuje poreklo smeća koje završi na nenaseljenim obalama.

Uprava ostrva nada se da će vođenje tog registra omogućiti da se podnesu zahtevi za odštetu od onih koji najviše štete okolini ostrva.

Rendžeri nacionalnog parka takođe vode svoj registar, ali on se odnosi na životinje na koje taj otpad utiče. Tako su uočili da kormorani grade gnezda od upotrebljenih pelena ili plastičnih kesa, a blune (morska ptica) ginu pod gomilama otpada.

Drugo šokantno otkriće su kese koje jedu kornjače jer misle da se radi o meduzama kojima se normalno hrane.

„Toliko neselektivno bacamo otpad u more da se pojavljuje na obalama na kojima nema ljudi ali zato već ima smeća“, kaže volonterka Šarlin Zuniga koja učestvuje u čišćenju ostrva.

Otpad koji se prikupi na ostrvu prevozi se u Ekvador, gde se spaljuje.

„Moramo otići dalje od pukog prikupljanja otpada. Moramo apelovati na savest na globalnom nivou da ljudi prestanu da bacaju otpad u more“, ističe volonterka Šarlin.

Broj komentara 0

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.

Закључано: Откључајте повлачењем стрелице у десно ...
četvrtak, 03. april 2025.
13° C

Komentari

Da, ali...
Kako preživeti prva tri dana katastrofe u Srbiji, i za šta nas priprema EU
Dvojnik mog oca
Verovatno svako od nas ima svog dvojnika sa kojim deli i sličnu DNK
Nemogućnost tusiranja
Ne tuširate se svakog dana – ne stidite se, to je zdravo
Cestitke za uspeh
Da li ste znali da se najbolje gramofonske ručice proizvode u Srbiji
Re: Eh...
Leskovačka sprža – proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom