Koliko košta „ministarska fotelja“?

Nije ministar, ali sedi u fotelji iz Vlade. Umesto lapme, često upali reflektor sa avio-piste, a zimi se ogreje kaminom iz 19. veka. Dragan Srdić nije običan kolekcionar, već vrsni poznavalac umetnina sa buvljaka.

„Kad sam počeo da idem na pijacu i otkad je počelo to da me intrigira, ima već 40 godina, možda i više“, otkriva Srdić.

Filozofiju buvljaka je dobro izučio. Hobi da sakuplja neobične stvari u međuvremenu mu je postao posao.

„U to vreme se prvo pojavila ta pijaca u Zemunu, prva na koju sam išao, posle se pojavio Bubanj potok, onda Novi Beograd i na kraju 'Kalenić'. Neka čudna i retka stvar se pojavi na nekom mestu na kome nikad ne biste ni pomislili. Na primer, Cvetkova pijaca, ali to se dogodi jednom u 10 godina. Najbolja od svih je uvek bila na Novom Beogradu zbog količine ljudi koji tamo dolaze i izlažu stvari“, objašnjava Srdić.

Poslednjih godina kupuje samo na Kalenić pijaci, mada kaže da nema mesta gde nije pronašao neku stvarčicu za sebe.

„Ova apoteka iz Vlade Srbije, koja je bila bombardovana za vreme NATO agresije, završila je na otpadu. I ja sam otišao na otpad i pronašao sam je. I iz tog šuta sam uspeo da izvučem, očistim i stavim je ovde“, kaže beogradski kolekcionar.

Dodaje da je na tezgama našao i mnogo zanimljivih stvari koje je iskoristio za svoju umetnost.

„Tipa zvezda petokraka sa predsedništva Srbije i velika količina Titovih bista koje sam kupio“, priča Srdić.

Diplomirao je istoriju umetnosti, pa mu to dodatno pomaže u proceni stvari. Ali to što ume da prepozna aktikvitet na tezgi, često nije dovoljno.

„Uvek je trenutak sreće, brzine, reagovanja, puno ljudi ide, gleda, traži i usled ove kompjuterske revolucije svi znaju sve. Strašna je tu trka ko će pre naći, ko će pre kupiti i ko će pre skuplje prodati“, navodi Srdić.

Čak je i svoj umetnički katalog pronašao na buvljaku. Kaže da se menjaju stvari, ali i ljudi.

„Sve ljudi bacaju, bace šerpu koja im zagori, neće da je operu, oni je bace. Sve se baca. Ljudi prodaju stan pun stvari, čovek kupi i ništa mu ne treba i on naredi da se te stvari izbace jer nema odnos prema tim stvarima, nisu njegove. S druge strane, postoje ljudi koji su robovi stvari, te stvari čuvaju beskonačno, celoga života“, kaže jedan od najboljih poznavalaca beogradskih buvljaka.

Najveće svađe u njegovoj kući izbiju oko toga šta od kupljenih i retkih stvari zadržati. Kaže da nešto, ipak, zadrži, dok nešto proda ili iznajmi za film, pozorište, televiziju ili reklame.

Jedino o cenama ne želi da govori. Kaže da sve što može da se plati nije skupo. Zato pasionirano odlazi na buvljak kao prvi put i sa istom znatiželjom traži nečije suvišne i nepotrebne stvari.