Kad Finac zavoli „Slagalicu“ i Karađorđevu šniclu

Voli da čuje staru vranjansku pesmu, popije rakijicu i ispriča vic. Sve ovo netipično je za jednog Finca. Ne i za Ukija Ovaskainena. Jedan je od 15 Finaca koji žive u Srbiji. Naravno, uz to je i srpski zet.

„Supruga i ja smo bili na studijama u Kopenhagenu i kod istog profesora. Bilo nas je malo na klasi i baš smo se družili. Bilo mi je krivo zbog bombardovanja, nisam mogao da shvatim da je to način da se nešto reši i onda smo se zbližili i došao sam prvi put 2000. godine na jesen ovamo“, priča Uki Ovaskainen.

Zaljubio se u jednu Tanju, ubrzo i u Srbiju. I ostao, evo već 17 godina.

„Cela Srbija je prelepa, ljudi su gostoprimljivi i nikada nisam imao nikakav problem što sam stranac. Uvek je ljudima interesantno i svuda sam dobrodošao i uvek im je interesantno što govorim srpski“, ističe Ovaskainen.

Taj Finac i Srbin je i svetski priznati pijanista. Radi kao profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti i redovno svira.

„Pa jesam sada baziran ovde. Mislim da u proseku sviram tri koncerta nedeljno, sada opet idem u Peterburg, u Marinskom sviram resital ponovo. Idem i u Dansku da sviram, uvek ima nešto novo“, otkriva ovaj pijanista.

Kaže da nije strog profesor, ali da rado primenjuje sve veštine koje je stekao školujući se i svirajući širom sveta.

„Kad sviram solo, onda volim Šuberta, Baha i Betovena, a kada sviram kamerno ili radim kao korepetitor, onda mi je svejedno. Svaka stvar je neka nova avantura“, priča Uki.

Priznaje da ga ponekad uhvati nostalgija, ali ga brzo prođe.

„Pa eto, kada slušam Sibelijusa, onda me uhvati najviše, tamo volim prirodu, mir i tišinu. To su te neke stvari koje su mi povremeno potrebne, a inače mi je sjajno ovde“, kaže Finac u Srbiji.

Ovde ga je najviše iznenadila neposrednost u komunikaciji. Sada se na to već navikao.

„Čini mi se da ima sve više mladih poslednjih godina ili ja više sviram sa svima, pa onda imam priliku da vidim i njihovo društvo, pa onda isti ljudi dolaze da slušaju kad znaju da ja sviram“, kaže Ovaskainen.

U Srbiji je u potpunosti pronašao sebe. A brzo je naučio i običaje.

„Ja bih popio rakiju, ali to i nije mnogo odgovorno pre koncerta, ali to bi me opustilo. Sada posle koncerta može“, priča dalje profesor Uki.

Na pitanje šta voli od srpskih gurmanluka, skromno odgovara: „Karađorđeva šnicla mi je bilo prvo omiljeno jelo kada sam došao. A sad imam onako široki repertoar.“

A kada ne svira, vreme najviše provodi sa porodicom. Svako veče obavezno uz RTS.

„Volim da gledam TV Slagalicu, uh, to mi je opuštanje najbolje“, ističe Finac i dodaje da je najbolji u igri Moj broj.

I zbog svih tih stvari Uki smatra da je njegov život ovde ispunjen. U Finsku odlazi tek jednom godišnje. Kaže da mu je nova domovina Srbija između ostalog i jer ovde odrastaju njegova deca.