„Alan Ford“ – strip koji je govorio

U doba kad su stripovi bili puni superjunaka koji pobeđuju zlo i spasavaju svet supermoćima, rodio se strip koji nije bio namenjen deci.

Alan Ford je ozbiljna kritika društva, istorije, političkih uređenja ispričana na vrcav način.

Glavni junaci, sebični, gramzivi, cinični i pre svega siromašni tajni agenti, osamdesetih godina postali su miljenici širom SFRJ.

To je bio andergraund u svetu stripa i čitali su ga i oni koji ne vole stripove.

Jedan od njih bio je i Teofil Pančić, sve dok se nije susreo sa Alanom Fordom.

„Nisam odrastao na superherojima, to je bilo dosadno, ali je Alan Ford bio andergraund, senzibilitet u stripu, koji je zapravo kod nas u SFRJ, imao ulogu katalizatora zabranjenih misli i socijalnih opservacija“, kaže novinar nedeljnika Vreme.

Alan Ford nikada nije preveden na engleski.

A u Francuskoj, Brazilu i Danskoj je izašlo samo nekoliko brojeva.

Antijunaci koji uvek nekako pobede negativce, zapravo su bili slika i prilika tadašnjeg jugoslovenskog društva. Lako se bilo poistovetiti sa njima.

Robert Čoban, vlasnik i direktor izdavačke kuće „Kolor pres grup“, koja u Srbiji izdaje Alana Forda, kaže da je SFRJ tih godina u kinometografiji, književnosti i muzici imala novi talas, a na globalnom nivou vrhunski istančan smisao za humor i estetiku.

Alan Ford se u to, dodaje, savršen uklopio.

Te zabranjene misli govorili su inteligentni odrpanci, žrtve sveukupne društvene nepravde.

Nenad Briksi, hrvatski novinar, pisac, komediograf, prevodeći strip na srpsko-hrvatski jezik, osmislio je neki novi jezik kojim je govorila jedino grupa TNT.

Taj jezik je bio toliko uspešan da su mnoge fraze iz stripa ušle u svakodnevni život širom krhke SFRJ.

„Briksi je pomešao književni hrvatski i zagrebački sleng od kojeg je isticao negativne elemente i pretvorio ga u kvazikrležijansku visokoparnu frazu što je nešto što je bilo veštački, ali je bilo veštački na jedan duhovit, pomeren način. Izazvalo je humorni efekat iako je to jezik kojim niko ni u Hrvatskoj nije govorio na taj način“, objašnjava Teofil Pančić.

Radnja stripa dešava se u u Njujorku, a zapravo je kritika tadašnjeg italijanskog društva. I ne samo njega.

To je kritika istorije koju pišu pobednici, kritika vojnog vrha u kojem najviši oficiri skupo plaćaju usluge amaterima koji rešavaju najozbiljnije državne poslove, korumpiranih gradskih vlasti koje na čelu policije drže nesposobnog policajca, samo zato jer to njima tako odgovara.

Ne izostaju sarkastični komentari, neverovatno inteligentne sirotinje kao ni izrugivanje rasizmu, kapitalizmu, nacizmu.

Čitaj između oblaka

Radnja stripa je bila slojevita. Čitali su ga oni koji su tražili zabavu i oni koji su znali da čitaju između redova. Tačnije - između oblaka.

Teofil Pančić smatra da su Alana Forda mogli da ga čitaju i jedni i drugi, samo što nisu čitali iste stvari.

„Kao što je 'Metalika' bend za ljude koji ne vole hevi-metal tako je i sa ovim. U to vreme strip je bio populistička zabava bez preterano velikih intelektualnih ambicija. Alan Ford je sve to postavio naglavačke. On je bio jedan duhovit, vispren socijalan intelektualni komentar“, podvlači Pančić.

Mnogi ljubitelji dešavanja u supertajnoj Cvijećarnici će vam reći da Alan Ford nije bio isti kada je Briksi prestao da ga prevodi.

Međutim, Alan Ford već dugo izlazi i u Srbiji. I najprodavaniji je strip.

„Odlučili smo se za ekavicu jer mislim da se nikada u istu vodu ne može dvaput ući. Ako je Briksijev prevod i čitavo to okruženje odgovaralo onom vremenu, promenile su se generacije i nisam hteo da radim nostalgiju. Nisam hteo da lažiram atmosferu i period iz osamdesetih godina, jer je to bilo nemoguće“, objašnjava Robert Čoban.

„Klinac koji danas ima 20, 25 godina imao bi potpuno drugačiji odnos ako bi mu se servirao Briksijev prevod. Koliko god on bio duhovit i genijalan, jednostavno promenjene su okolnosti i to bi možda pomerilo smisao Alana Forda u drugom pravcu“, zaključuje Čoban.

Čak i ako nikada niste čitali strip, jasno vam je zašto oni koji su odrasli uz Magnusa i Bunkera (crtači Alana Forda) i danas nekad progovore Briksijevim jezikom.