Do struje i treptajem oka!

Energija talasa

Uporni i snažni okeanski talasi stvorili su ideju, da se ta energija iskoristi kao izvor struje. Koncept uključuje komore u odgovarajućim zalivima koje su otvorene prema dolazećim talasima. Voda ispuni komore sve do kraja gde se nalaze turbine. U osnovi to je sistem sličan klasičnim hidroelektranama. Još jedna ideja zasniva se na pritisku talasa dok prelaze preko vazduhom ispunjenih jastuka na dnu mora.

Udaranje talasa kompresuje vazduh u jastucima, koji se onda koristi za okretanje rotora u električnoj turbini. Konstrukcija poznata kao „Morska zmija“, radi na principu spojenih plutača koje pretvaraju vertikalno gibanje talasa u horizontalno pomicanje klipova pumpi, pumpa potom potiskuje vazduh u rezervoar koji pokreće vazdušnu turbinu i generator.

Sedam vati po koraku

Mehanička energija koju trošimo u izvođenju jednostavnih dnevnih aktivnosti poput hodanja, penjanja stepenicama, otvaranja vrata, pa i plesnih koraka, u budućnosti bi mogla predstavljati novi izvor energije. Danas se piezoelektrični uređaji koji tu energiju pretvaraju u druge vidove korisne energije mogu postaviti na različite lokacije: na trotoarima, stadionima, školskim hodnicima, disko klubovima.

Tehnologija proizvodnje energije iz ljudskih koraka temelji se na savitljivim pločama prekrivenim vrstom mekane podloge. Ploče mogu proizvesti i do sedam vati energije po koraku. Energija koju proizvede stotinu ljudskih koraka dovoljna je, na primer, za napajanje lampi i nekih manjih uređaja u trajanju od po nekoliko minuta.

Plima i oseka

Energija plime i oseke je hidroenergija koja gibanje mora uzrokovano mesečevim menama ili padom i porastom nivoa mora koristi za transformaciju u električnu energiju i druge oblike energije. Razlika u visini plime i oseke na planeti varira između 4,5 i 12,5 metara u zavisnosti od geografske lokacije.

Jedan od načina proizvodnje energije su brane s dvosmernim propuštanjem vode. Akumulirana voda struji kroz turbine uz korišćenje visinskih razlika. Najveća i najstarija elektrana tog tipa, izgrađena još 1966. godine, je plimna hidroelektrana „La Rons“ u Francuskoj, snage 240 megavata. Slični pogoni postoje i u Kanadi, Rusiji, Južnoj Koreji.

Samonapajajuća sočiva

Tehnologija proizvodnje ljudske energije razvija se čak i na mikro nivou - razvojem samonapajajućih sočiva koje energiju proizvode iz treptaja ljudskog oka. Slično kao i kod „Gygl naočara“, ovakva sočiva, mogla bi bez baterija informacije prenositi korisniku projektovanjem slike pred očima stvarajući doživljaj jednak gledanju u računar.

Grejanje na otpad

Još jedan od kreativnih ali vrlo isplativih načina dobijanja energije je trošenje kapaciteta otpada. Spalionica „Fafenau“ u Beču, iz otpadaka proizvodi struju za 25.000 domaćinstava i obezbeđuje grejanje za 50.000 domaćinstava.