Батаљон испратио јарца у пензију

Од сјајне плочице на глави, до врхова брижно истимарених белих власи изнад ногу, сваки центиметар на "коњичком каплару" Вилијему Виндзору указивао је да се ради о поносном, ислуженом војнику који напушта војни камп, заувек.

Овим речима су британски медији започели текст о јучерашњем опраштању 1. велшког краљевског батаљона од своје маскоте, кашмирског јарца Билија, који је верно служио осам година.

"Другови из војске", поређани у шпалир, клицали су Билију док је ишао од своје "бараке" до приколице која га је из базе у Честеру одвезла у зоолошки врт "Випснејд" у Бедфордширу.

Тамо ће овај деветогодишњи ветеран проводити пензионерске дане.

Док је био активан, Били је путовао преко свих мора, упознао се са многим племићима и предводио батаљон на свакој паради.

"Када људи чују да држимо јарца у батаљону, мисле да се шалимо", рекао је капетан Ник Зораб. "Али држање јарца у нашим редовима је традиција стара преко 200 година", додао је капетан.

Историја пуковских јарчева датира још из времена америчког рата за независност (1775-1783) када је један дивљи јарац лутао по бојном пољу и случајно завршио на челу пука, где је дочекао крај битке.

Године 1844, краљица Викторија је поклонила пуку првог краљевског јарца, и од тада су већину животиња даривали владари.

Пуковски јарац се сматра пуноправним чланом формације. Он маршира испред батаљона на свим церемонијама и обожавају га сви, без обзира на чин.

Његова каријера се сматра врло реалном и позната је под називом "мајор јарац", што му обезбеђује старање до краја живота.

Билијева замена ће бити позната у јуну месецу, када неко јаре буде одабрано из стада у Великом Ормију у Северном Велсу.