Ко сина назове Бенито, добија 1.500 евра

Челници странке, који себе сматрају наследницима Мусолинијевих фашиста, покренули су ову иницијативу у пет села у Базиликати, сиромашној покрајини на југу Италије, тврдећи да желе да заштите ова лепа имена од нестанка и како би подстакли наталитет.

"Бенито и Ракеле су лепа имена и ја се надам да ће наша иницијатива уродити плодом", изјавио је агенцији Ројтерс представник странке Винћенцо Манкузи.

Он је објаснио да ће његова странка платити трошкове за набавку одеће и хране беба рођених током 2009.

Бенито и Ракеле - имена која Италијане подсећају само на једно - бившег диктатора и његову жену. Али људи из странке тврде да је избор ових имена сасвим "нормална ствар".

Иако ови ултрадесничари тврде да њихов покрет нема фашистичке или расистичке елементе, чланови морају имати барем једног родитеља из Италије.

Бенито и Ракеле

Бенито Амилкаре Андреа Мусолини био је фашистички лидер, премијер Италије од 1922. до 1925, када себи даје титулу "Дуче" ("Вођа" на италијанском) и проглашава се диктатором, преузевши апсолутну власт.

Од 1936. године његов званични назив био је "Његова екселенција Бенито Мусолини, шеф Владе, Вођа фашизма и оснивач Империје".

Пораз у Другом светском рату довео је до његовог пада са власти 1943, као и фашистичког режима.

Крајем априла 1945, када су се савезничке снаге приближавале Милану, а Немци повлачили из Италије, Мусолини и Клара Петачи, његова последња љубавница, ухваћени су од стране италијанских партизана при покушају да пребегну у Швајцарску, одакле су планирали да се авионом пребаце до Шпаније.

Стрељан је "по кратком поступку" сутрадан ујутру, 28. априла 1945. у селу Донго на језеру Комо, код места Ђулино ди Мецегра, заједно са Кларом Петачи. Имао је 61 годину.

Његова друга супруга Ракеле, рођена је у сељачкој породици Гуиди, у месту Предапио. Пре него што су се венчали 1915, и сама му је 5 година била љубавница. Родила му је петоро деце и свесно игнорисала бројне љубавнице које је касније имао.

Остала је верна Мусолинију до самог краја. Ухапсили су је партизани 1945. у Швајцарској, предали Американцима, а они су је као "безопасну удовицу" пустили након пар месеци. Касније је водила један ресторан и све до смрти примала државну пензију. Умрла је 30. октобра 1979. године.