Европљани лудују за „олдтајмерима"

У Немачкој има 786.000 љубитеља „олдтајмера" - најмање 30 година старих аутомобила, који оличавају вредности ранијих времена - организованих у готово 2.000 клубова.

Љубитељи старих аутомобила, међутим, нису само стари људи. Више од половине њих (55 одсто) млађе је од 45 година, док их је само 24 процента старије од 55, објавио је немачки радио „Дојче веле".

Да у питању није само хоби, или мода, показује и податак да на пословима око "олдтајмера" плату зарађује 25.000 људи, а да сваки љубитељ „винтиџ" аутомобила, у просеку, на свог љубимца годишње потроши готово 1.200 евра.

У Европи је 700 музеја олдтајмера, које годишње посети 75 милиона радозналаца, а само у Немачкој је више од стотину таквих музеја.

О интересовању за аутомобиле који оличавају прошла времена сведочи и тираж специјализованих часописа који достиже 20 милиона примерака. Најзад, сваки стоти аутомобил у Европи је олдтајмер.

На питање зашто су тако популарни, Клаус Киндел из „Мерцедеса" објашњава: „Када купујете стари ауто, не купујете само њега, него и његову историју и предисторију".

Цене олдтајмера варирају. Киндел брине о једном од најскупљих, који кошта два и по милиона евра. И ту је у цени значајну улогу имала баш историја.

„Од овог типа 'мерцедеса' направљено је само пет комада у септембру 1939. године. Овај је био испоручен румунском краљу Каролу, тројица 'мерцедесових' возача одвезла су га из Штутгарта у Букурешт", прича Киндел.

У принципу, што старији и очуванији - то је олдтајмер скупљи.

„Егзотични" послератни олдтајмери могу се наћи за много мање новца. Рецимо, руска „волга" из 1967. - за 3.200 евра, или источнонемачки „вартбург" из 1964. за још мање - 2.100 евра, али зато „мерцедес" из 1953. већ кошта 28.500 евра.