Топлотни талас јача – у Сомбору, Кикинди и Ћуприји у подне измерено 35 степени

У Србији претежно сунчано и веома топло. Црвени метео-аларм укључен је за Бачку, Банат и Поморавље. Највише дневна температура локално ће достизати и 40. подељак. Највиша температура у 12 сати измерена је у Сомбору, Кикинди и Ћуприји, где је забележено 35 степени.

У 13 сати у Сомбору, Кикинди, Лозници, Београду и Ћуприји 36 степени

У Србији је у 13 часова најтоплије било у Сомбору, Кикинди, Лозници, Београду и Ћуприји, где је измерено 36 степени Целзијуса.

У Палићу, Новом Саду, Зрењанину, Сремској Митровици и Ваљеву измерено је 35 степени, док су у Банатском Карловцу, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Великом Градишту, Краљеву, Крушевцу, Нишу и Лесковцу забележена 34 степена.

Најсвежије је и даље на планинама – на Копаонику је измерен 21 степен, док су на Златибору и Црном Врху забележена 26, а у Сјеници 28 степени.

Опширније Краће

У Сомбору, Кикинди и Ћуприји у 12 часова измерено 35 степени

У Србији је у 12 часова било веома топло, а највиша температура измерена је у Сомбору, Кикинди и Ћуприји, где је забележено 35 степени Целзијуса.

У Новом Саду, Зрењанину, Банатском Карловцу, Ваљеву, Београду, Великом Градишту, Краљеву и Крушевцу измерена су 34 степена. У Лозници, Сремској Митровици, Крагујевцу, Смедеревској Паланци и Неготину температура је била 32–33 степена.

Најсвежије је на планинама – на Копаонику је измерен 21 степен, на Црном Врху 25, а на Златибору 26 степени.

Опширније Краће

Вентилатор или клима – шта боље хлади, а троши мање струје

Врућине представљају велики ризик по здравље, а Србију очекује још један топлотни талас са температурама до 40 степени. Клима-уређај је спас у таквим условима, али много старија технологија могла би да помогне у чувању буџета, безбедности и животне средине. Одржавање пријатне температуре у домовима током наредних месеци могло би да се ослони и на – вентилатор.

Опширније Краће

Србија се загрева – у 11 сати Сомбору и Кикинди 34 степена

У Србији је у 11 часова било веома топло, а највиша температура измерена је у Сомбору и Кикинди, где су забележена 34 степена Целзијуса.

У Палићу, Новом Саду, Зрењанину и Београду измерена су 33 степена, док је у Банатском Карловцу било 32.

У Крагујевцу, Смедеревској Паланци и Нишу температура је достигла 31 степен.

Најсвежије је било на планинама – на Копаонику је измерено 20 степени, на Сјеници 24, а на Златибору и Црном Врху 25 степени.

Опширније Краће

У Београду, Сомбору и Зрењанину у 10 сати 32 степена, најсвежије на Копаонику

У Србији је већ у 10 часова било веома топло, а највиша температура измерена је у Београду, Сомбору, Зрењанину и Кикинди, где су забележена 32 степена.

У Новом Саду, Палићу, Банатском Карловцу и Великом Градишту измерен је 31 степен, у Сремској Митровици и Ћуприји 30, док је у Лозници, Ваљеву, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Неготину и Крушевцу било 29 степени.

Најсвежије је било на планинама – на Копаонику је измерено 19 степени, у Сјеници 21, а на Златибору 23 степена.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, у целој земљи је ведро, а Србију и наредних дана очекује наставак топлотног таласа са температурама које ће локално достићи и 40 степени.

Опширније Краће

РХМЗ упозорава: Врхунац врућина следеће седмице

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је да ће Србију наредних дана захватити дуготрајан топлотни талас са максималним температурама од 35 до 38 степени, а локално и до 40 степени Целзијуса.

Како се наводи, најизраженије врућине очекују се од 5. до 8. августа, када ће у већини места дневна температура бити око 40 степени.

Од 8. до 13. августа очекује се слабљење топлотног таласа, уз локалне нестабилности и максималне температуре од 30 до 35 степени, након чега ће уследити нови пораст температуре.

РХМЗ додаје да се у Војводини и Београду очекују и тропске ноћи.

Опширније Краће

Најнижа температура од 12 степени на југозападу и југоистоку Србије до 28 на југу Баната, а највиша дневна од 35 до 38, локално и до 40 степени.

Дуваће слаб и умерен, у доњем Подунављу и у планинским пределима повремено и јак ветар, источних смерова.

И у Београду сунчано и веома топло. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура у од 18 до 24, а највиша око 37 степени.

И у наредних седам дана биће претежно сунчано и веома топло, док се у петак и суботу, уз локални развој облачности очекују краткотрајни пљускови са грмљавином.

Републички хидрометеоролошки завод објавио је упозорење на топлотни талас на територији Републике Србије с максималном температуром од 35 до 38, локално и до 40 степени. Тропске ноћи (изнад 20 степени) очекују се у Војводини и Београду.

Према актуелним прогнозама, топлотни талас ће бити најизраженији у периоду од 5. до 8. августа, када се у већини места очекује максимална дневна температура око 40 степени Целзијуса.

У периоду од 8. до 13. августа интензитет врућина ће ослабити уз локалне нестабилности и дневне максимуме од 30 до 35 степени, а затим се поново очекује пораст температура и наставак топлотног таласа.

РХМЗ подсећа да дуготрајан период веома високих температура доводи до акумулације топлотног стреса и значајног повећања ризика по здравље становништва.

Највећи ризици односе се на појаву топлотног удара, сунчанице и дехидрације, а посебно су угрожене најосетљивије категорије становништва – деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и лица која раде или бораве на отвореном.

Препоручује се избегавање директног излагања сунчевом зрачењу у периоду од 10 до 17 часова, када су температуре ваздуха и УВ зрачење најинтензивнији, уз редовно уношење течности и боравак у расхлађеним просторијама кад год је то могуће.

Дуготрајан период високих температура, уз исушивање вегетације и земљишта, значајно повећава ризик од избијања и брзог ширења пожара на отвореном а има и неповољан утицај на критичну инфраструктуру, саобраћај и транспорт, пољопривреду, сточарство и друге друштвено-економске секторе зависне од метеоролошких услова, наводи хидрометеоролошки завод.

РХМЗ наводи и да дуготрајан топлотни талас значајно оптерећује електроенергетски систем услед повећане потрошње електричне енергије за расхлађивање, док се истовремено повећавају захтеви за водоснабдевањем.