Од суше до поплава – глобално виша температура за 0,69 степени, локално прави драстичне промене

Климатолог професор Владимир Ђурђевић рекао је за РТС да је овог лета било пет топлотних таласа, а да је то све последица повећања просечне температуре за 0,69 степени. Те мале промене глобално значе локално драстичне промене, истакао је Ђурђевић. Коментаришући исушивање река, др Јелена Чанак Атлагић са Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" напомиње да живи свет није толико осетљив и да он увек нађе начина да се склони када су неповољни услови и после се врати када се створе одговарајући.

Помало је апсурдно да се при крају најтоплијег лета у историји говори о снегу у септембру на планинама и захлађењу од 20 степени у року од 48 сати. Међутим, то је данашње време и то је клима која се мења. Од ниских водостаја, дошли смо до најаве редовне одбране од поплава на Дунаву.

Европска служба за климатске промене Коперникус саопштила је да је глобална просечна температура од јуна до августа на северној хемисфери, највиша забележена. Просечна измерена температура била 0,69 степени Целзијуса изнад просека.

Климатолог професор Владимир Ђурђевић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да су овог лета била четири топлотна таласа, а ако се узме у обзир цела земља, онда је то пет топлотних таласа.

"Све ово је последица мале промене у висини температуре од 0,69. Те мале промене глобално значе локално драстичне промене", навео је Ђурђевић.

Чанак Атлагић: До помора рибе дошло због укрштања више фактора

Сведоци смо исушених река, претходних недеља на Ибру су чувари спасавали рибу из празног корита.

Др Јелена Чанак Атлагић са Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" каже да живи свет вода ипак није толико осетљив на промене.

"Оно што је може имати негативан утицај на живи свет вода су нагле промене. Позитивно је што се организми враћају у првобитно стање када се врате услови у којима живе у првобитно стање. Док трају негативни услови организми нађу заклон и после се врате у првобитно стање", рекла је Чанак Атлагићева.

Истиче да је до помора рибе дошло због више фактора који су се укрстили.

Да ли се могу поновити поплаве из 2014. године

Сведоци смо да су западну Европу погодиле поплаве које су однеле осам живота. Ђурђевић истиче да климатолози и метеоролози нису изненађени тиме.

"Клима је драстично промењена у последњих 30 година. Кад имате топлу атмосферу, онда имате више водене паре, океани су топлији, мора, Медитеран је топлији, то значи да ће бити и више падавина. Не можемо очекивати да се клима врати на период од пре 30 година. Међутим, поставља се питање колико проблема ћемо имати због тих промена", каже Ђурђевић.

На питање да ли могу да се понове катастрофалне поплаве које су задесиле Србију 2014. године, Ђурђевић каже да апсолутно могу да се понове. Истиче да сваке године имамо поплаве негде и називамо их миленијумским, а када то кажете, онда размишљате да се то неће поновити, а понавља се скоро сваке године.

Додаје да се инфраструктура гради да издржи такве ствари, али да смо и поред тога имали пуцање бране и губитак живота због невремена, и то је све због тих 0,69 степени топлијег времена.

Ниво подземних вода опада, расте концентрација нечистоћа

Чанак Атлагићева је напоменула да је ниво воде у бунарима нижи јер ниво подземних вода опада, чиме расте и концентрација нечистоћа, односно кад су суше, онда долази и до загађења. Као савет истиче да треба рационално користити воду.

Све чешће се може чути и термин "топлотне куполе". Ђурђевић објашњава да се термин топлотна купола деценијама користи у метеорологији.

"Када је поље високог притиска дуго стационирано над неком локацијом, и када нема расхлађења, онда ваздух над том локацијом постаје све топлији. Испарава земљиште а ваздух се не помера и онда користимо термин 'топлотна купола'", навео је Ђурђевић.