Прете ли нам нови топлотни таласи до краја лета, јун је био натпросечно врућ

Професор климатологије на Физичком факултету у Београду Владимир Ђурђевић рекао је да је јун био топлији од просека за тај месец и да су у неколико градова оборени рекорди по питању максималних дневних температура за јун.

"У Смедеревској Паланци је измерено 39,9, у Београду 38,7 степени. У Београду је оборен рекорд који је био јако стар, још из 1918. године, више од 100 година. У том смислу, друга половина месеца јесте била рекордна и допринела је томе да јун буде знатно изнад просека", навео је професор Ђурђевић.

Потребан опрез због могуће суше 

Додао је да је занимљиво да је у Србији током јуна забележено мало падавина и да је у Београду пала тек једна петина падавина за јун, што је, како је оценио, потенцијално опасно због суше.

"Суша је процес којем треба дуго да се залауфа и треба бити опрезан у наредних неколико недеља, пратити прогнозу, да видимо да ли ће пасти киша или не, зато што потенцијално знамо да су управо јаке суше доносиле велике проблеме, што при водоснабдевању, квалитету воде у водоводним системима, па све до пољопривредне производње", истакао је Ђурђевић.

Нагласио је да почетак лета изгледа као сушни периоди из прошлости и да је потребан опрез.

Професор Ђурђевић је навео да су прогнозе биле нешто блаже за јун, али да су температуре премашиле очекивања.

"Тешко је давати дугорочне прогнозе за један цео месец унапред или за целу сезону унапред. Тако да ми обично те извештаје које пишемо, обично дајемо неку вредност која је у неком просеку могућих прогноза. Пошто се, када радимо месечну прогнозу или сезонску, уради 50 прогноза, па се из тих 50 одабере средње стање од свега тога. Ове аномалије су биле обухваћене тим свим могућим прогнозама, али су саме прогнозе, како је било извештавано, биле мало блаже од овог што се десило", казао је Ђурђевић.

Какав нас наставак лета очекује 

Говорећи о наставку лета, Ђурђевић је навео да су велике шансе да буде топлотних таласа који ће трајати дуже од недељу дана.

"Тек сад улазимо у период када су код нас, иначе, температуре највише у току године. То је друга половина јула и почетак августа, тако да смо ми добили порцију врелине много пре него што се код нас очекује. Овакви топлотни таласи су типични за јул, а не за јун. Наредних седам дана биће вероватно мало свежије време, мало ниже температуре", рекао је Ђурђевић и додао да нас после тога очекују нови топли таласи.

Подсетио је да је баш током друге половине јула 2007. године измерен температурни рекорд у Смедеревској Паланци - 44,9 степени.

Због чега је у Канади било скоро 50 степени 

Када је реч о таласу врелине у Канади, где је оборен рекорд са 49,5 степени, Ђурђевић је навео да се клима на планети променила и да ће се мењати и да ћемо имати све више периода топлог времена.

"Планета се у просеку загрејала за један степен и људима обично тај један степен не делује пуно. Помисле да само треба додати тај један степен на сваки појединачни дан и видети колико су могуће максималне температуре, међутим, није тако. Та топлија планета и топлија атмосфера значи да су много веће шансе за појављивање оваквих неуобичајених екстрема, као што је био у Канади", казао је Ђурђевић.

Додао је да таква аномалија никад не би могла да се догоди у клими која је владала средином 20. века.

"Топлотни таласи и ти периоди продуженог топлог времена су једна од најевидентнијих манифестација климатских промена. Ми знамо данас да се укупно, глобално, три од пет топлотних таласа никад не би десило да нисмо имали пораст температуре за један степен. У том смислу, климатолози више нису изненађени. Све то што се дешава је чињеница да се на то све време указује и да ће то постати нека врста нове нормалности и да горе ситуације можемо очекивати у будућности", истакао је професор Ђурђевић.

Шта је топлотна купола 

Амерички метеоролози су аномалију у Канади назвали топлотна купола. Ђурђевић је објаснио да је у питању појава током које се на једном великом подручју бележе велика температурна одступања која су најчешће повезана са пољем високог притиска, која на температурним мапама изгледају као брдо, односно купола високог притиска у којој се направи велика температурна аномалија.

"Такве епизоде се називају топлотним таласима. Карактеристично за топлотне таласе је да захватају велика подручја. Нису локална, рецимо да имамо топлотни талас у Нишу, а да се ништа не дешава у Лесковцу, па чак и у Београду. Обично треба неко веће подручје. У нашем случају је то најчешће Југоисточна Европа. Обично цела Југоисточна Европа буде обухваћена топлотним таласом. То је и у Канади био случај", навео је Владимир Ђурђевић.