Преписка цара Вилхелма и цара Николаја II

Након што се цар Вилхелм вратио са путовања по норвешким фјордовима, цар Николај II му је 28. јула послао следећи телеграм:

"Радујем се што си се вратио у Немачку у овом озбиљном тренутку. Усрдно Те молим да ми помогнеш. Срамни рат, објављен слабој држави, срџба мог народа тим поводом, коју у целини делим, изазвала је у Русији нечувени утисак. Предвиђам да ускоро нећу моћи да се супротставим притиску који се на мене врши и да ћу морати да предузмем мере које ће довести до рата. Како би се избегла катастрофа, каква ће бити европски рат, молим Те у име нашег старог пријатељства да учиниш све што можеш да би задржао свог савезника од корака који би отишли предалеко."

Одговор цара Вилхелма под истим датумом:

"Са најдубљим жаљењем сазнајем за утисак који је у Твојој земљи изазвао наступ Аустрије против Србије. Злонамерна агитација, коју је Србија водила током многих година, завршила се гнусним злочином чија је жртва постао Надвојвода Франц Фердинанд. Душевно стање, које је Србе довело до убиства њиховог сопственог Краља и његове супруге, још увек влада у тој земљи. Не сумњам да ћеш се Ти сагласити са мном да општи интереси, Твоји и моји, као и интереси свих монарха, захтевају да сва лица која су морално одговорна за то подло убиство добију заслужену казну. У овом случају политика не игра никакву улогу.

С друге стране, потпуно разумем колико је Теби и Твојој влади тешко да се супротставите снази јавног мнења. Због тога, узимајући у обзир срдачно и топло пријатељство, које нас одавно везује чврстим везама, употребићу сав свој утицај да Аустријанце подстакнем да делају отворено у циљу постизања задовољавајућег споразума с Тобом. Чврсто се надам да ћеш ми Ти помоћи у мојим напорима да изгладим тешкоће које би још могле да искрсну."

Следећег дана, цар Николај II је телеграфисао цару Вилхелму:

"Захваљујем на помирљивом и пријатељском телеграму. Међутим, званична саопштења које је моме министру данас учинио Твој посла-ник била су сачињена у савршено другачијем тону. Молим Те да разјасниш ову противуречност. Да би се спречило крвопролиће било би исправније да се српско-аустријско питање преда Хашкој конференцији. Уздам се у Твоју мудрост и пријатељство."

Тог истог дана, 29. јула, цар Вилхелм је одговорио цару Николају II:

"Примио сам Твој телеграм и делим Твоју жељу да се сачува мир, али, како сам Ти већ казао у свом првом телеграму, ја на наступање Аустрије против Србије не могу да гледам као на "срамни рат". Аустрија из искуства зна да се уопште не може поуздати у српска обећања дата на папиру.
По мом мишљењу, на потезе Аустрије се мора гледати као на тежњу да се добије потпуна гаранција да ће се српска обећања претворити у реалну чињеницу. Ово моје мишљење се заснива на изјави аустријског кабинета да Аустрија не тежи никаквим територијалним освајањима на рачун Србије.

Зато сматрам да је у потпуности могуће да Русија остане посматрач аустро-српског конфликта, не увлачећи Европу у најужаснији рат какав још није виђен. Сматрам да је непосредни споразум Твоје владе са Бечом могућ и, како сам Ти већ телеграфисао, моја влада наставља да улаже напоре како би се то постигло.

Наравно, војне припреме Русије које би Аустрија могла да протумачи као прет-њу, убрзале би катастрофу коју обојица желимо да избегнемо и нанеле штету мом посредништву, које сам радо прихватио као одговор на Твоје позивање на моје пријатељство и помоћ."

Цар Николај II цару Вилхелму, 30. јула:

"Од срца Ти захваљујем на брзом одговору. Вечерас шаљем Тати-шчева са упутствима. Војне мере, које су сада ступиле на снагу, биле су донете пре пет дана, као заштитна мера због припрема Аустрије. Од свег срца се надам да ове мере ниуколико неће ометати Твоје посредништво које високо ценим. Потребан је снажан притисак с Твоје стране да Аустрија постигне споразум с нама."

Писмо цара Николаја II цару Вилхелму, истог датума:

"Шаљем Ти Татишчева с овим писмом. Он ће бити у стању да Ти пружи детаљнија објашњења него што ја могу овим редовима. Ми-шљење Русије је следеће: убиство Надвојводе Франца Фердинанда и његове Супруге јесте - гнусан злочин који су извршили поједници Срби. Али, где су докази да српска влада има удела у тим злочинима? Авај! На основу многих чињеница познато нам је да се често не може с поверењем односити према резултатима истраге и закључцима суда, поготово ако се у предмет умешају политичке побуде (афера Фридјунга и Прохаске од пре две-три године).

Уместо да Европу обавести и да јој омогући да се упозна, а другим странама пружи време да проуче све материјале истраге, Аустрија је Србији дала рок од 48 сати и онда јој објавила рат.

Читава Русија и многи ван њених граница сматрају да је српски одговор задовољавајући: немогуће је очекивати да независна држава може поћи још даље у удовољавању захтевима друге владе. Казнене експедиције се предузимају само у сопственој држави или у колонијама. Због тога је тај рат изазвао тако дубоко негодовање у мојој земљи и овде ће бити тешко да се смири ратоборно расположење. Што дуже Аустрија буде настављала своја агресивна дејства, то ће стање постајати озбиљније. Обраћам се Теби, њеном савезнику, као посреднику у очувању мира."

Тридесетог јула цар Вилхелм је телеграфисао цару Николају II:

"Веома сам захвалан на телеграму. Не може бити ни говора о томе да речи мог посланика могу бити у супротности са садржајем мог телеграма. Грофу Пурталесу је било наложено да Твојој Влади скрене пажњу на опасност и озбиљне последице које проистичу из мобилизације. То сам исто и ја рекао Теби у свом телеграму. Аустрија је мобилисала само против Србије, и то само један део војске. Ако сада Русија мобилише против Аустрије, како се то види из Твог и са-општења Твоје Владе, онда се моја посредничка улога, коју си ми љубазно поверио и коју сам ја на Твоју изричиту молбу прихватио, излаже опасности или чак постаје потпуно немогућа. Сва тежина одлуке пада искључиво на Тебе и Ти сносиш одговорност за мир или за рат."

Цар Николај II је телеграфисао цару Вилхелму 31. јула:

"Срдачно Ти захваљујем на Твом посредовању које почиње да улива наду у мирно решење кризе. Из техничких разлога није могуће зауставити наше војне припреме, које су за нас биле неизбежне с обзиром на аустријску мобилизацију. Далеко смо од тога да желимо рат. Док трају преговори о српском питању, моја војска неће предузети никаква изазивачка дејства, о томе Ти свечано дајем реч. Поверавам се Божјој милости и надам се успеху Твог посредовања у Бечу у корист наших држава и европског мира."

Овај телеграм се мимоишао са телеграмом цара Вилхелма од истог датума, следеће садржине:

"У одговору на Твоје обраћање мом пријатељству и на Твоју молбу за помоћ, приступио сам посредничким акцијама између Твоје и аустроугарске владе. За време трајања ових акција, Твоја војска је била мобилисана против Аустро-Угарске, моје савезнице, због чега је, како сам Те већ обавестио, моје посредовање скоро изгубило реални значај. Па ипак, наставио сам да делујем.

Сада сам добио поуздану информацију о озбиљним војним припремама на мојој источној граници. Одговорност за безбедност мог Царства приморава ме да предузмем прелиминарне мере заштите. У мојим напорима да сачувам општи мир, дошао сам до крајњих граница. Одговорност за катастрофу која прети целом цивилизованом свету неће пасти на мене. У овом тренутку, Ти си још у могућности да то спречиш. Нико не прети моћи и части Русије, и она слободно може да сачека резултате мог посредовања.

Моје пријатељство према Теби и Твојој држави, што ми је на свом самртном одру завештао још мој деда, увек ми је било свето, и ја сам у више наврата поштено подржавао Русију у тренуцима њених озбиљних тешкоћа, а посебно за време претходног рата. Ти још увек можеш сачувати европски мир, уколико Русија пристане да обустави предузете војне мере које угрожавају Немачку и Аустро-Угарску."

Цар Николај II је 1. августа телеграфисао цару Вилхелму:

"Примио сам Твој телеграм. Схватам да Ти мораш да мобилишеш Твоју војску. Желим да од Тебе имам исте гаранције које сам ја дао Теби, тј. да ове мере не значе рат и да ћемо наставити преговоре у корист наших држава и целог света, који нам је свима толико драг. Наше дуго, осведочено пријатељство, с Божјом помоћи, успеће да спречи крвопролиће. С нестрпљењем и надом очекујем Твој одговор."

Истог дана, 1. августа, цар Вилхелм је телеграфисао цару Николају II:

"Хвала Ти на телеграму. Јуче сам Твојој Влади указао на једини пут којим се рат може избећи. Без обзира на то што сам тражио одговор до данас у подне, до сада од мог Посланика нисам добио телеграм са одговором Твоје Владе. Због тога сам био принуђен да мобилишем своју војску. Хитан, потврдан, јасан и недвосмислен одговор Твоје Владе - једини је пут којим се могу избећи небројене невоље. Док не добијем Твој одговор, авај, не могу суштински да разматрам Твој телеграм. У сваком случају морам да Те молим да неодложно издаш наредбу Твојој војсци да се безусловно уздржи и од најмање повреде наше границе."

(После овог телеграма Немачка је, 1. августа,  и званично објавила рат Русији - прим. ред.)