Либија, терор милиција

Са релативно мало уложених средстава у ваздушну кампању изнад Либије и, ако се изузме слање командоса, избегавањем слања копнених трупа, НАТО алијанса је омогућила коалицији побуњеничких милиција да збаце Моамера ел Гадафија.

Упркос томе што је НАТО у понедељак формално окончао своје војно учешће у Либији, исход рата врло је неизвестан. Гадафија више нема, али се може очекивати да ће његове присталице тек покренути побуну.

Њихов успех у организовању контрареволуције највише ће зависити од тога да ли ће прелазне власти успети да консолидују и помире, најблаже речено, подељен народ.

Међутим, први показатељи сугеришу да проблеми тек предстоје. Велики број извештаја сведочи о бројним случајевима освете побуњеничких милиција над цивилним становништвом и Гадафијевим присталицама.

Такво понашање је делом и очекивано, пошто побуњеничке снаге немају јединствену војску, већ неких 300 аутономних локалних групација.

Званичници УН јављају и о бројним кршењима људских права, поготову у региону Мисурате, одакле локална милиција упада у околна села и градове и убија, мучи и силује становништво због њихове, наводне, подршке старом режиму. Извештаји такве врсте сведоче о догађајима широм Либије.

Прелазним властима требало би да сада буде приоритет да што пре демобилише и разоружа бројне групације и из сваке од њих извуче одређен број бораца и официра и интегрише их у јединствену безбедносну силу која би одговарала прелазним властима.

То ће бити тежак задатак, с обзиром на природу тих група, које гаје приврженост само према свом племену и области из које потичу, а велико ривалство према осталим таквим групама.

Тако је скоро избио и оружани сукоб у Триполију између ривалских побуњеничких група у главној болници у Триполију. Стижу и извештаји о грађанима либијске престонице који су веома антагонистички расположени према наоружаним људима који се шетају улицама.

Становници Триполија се жале да су сада рањивији и несигурнији него кад је Гадафи владао земљом. Новинар Гардијана јавља о неким од многих аутономних милиција у главном граду које хапсе и одводе наводне кривце за сарадњу са бившим режимом који су оптужени од стране својих комшија.

Нова либијска војска 

Прелазне власти схватају приоритет стварања јединствене безбедносне силе, која би одговарала политичком врху, али још није познато да ли има снаге и средстава да то изведе. Јасно је да је ово борба за политичку власт многих група и постоји висок ниво тензије између команданата различитих група, али и у редовима њих самих.

Тензије се још продубљују када се има у виду да су неки од команданата некада били официри либијске војске који су прешли на страну побуњеника. Са друге стране, постоје и они тврдокорни исламисти и локални борци који не желе да виде било какве остатке старог режима.

Убиство Абдела Фатаха Јунеса главнокомандујућег побуњеничког команданта, некада високог војног официра либијске војске, у јулу само је један од примера аутономног деловања исламистичких милиција.

Многе групе које су оружјем стекле моћ сада уопште не журе са разоружањем и демобилизацијом. Вођа најјаче оружане групе у главном граду Абдулхаким Белхаџ рекао је да ће прелазне власти морати са њима да разговарају и преговарају ако желе да их приволе да се интегрушу у нову либијску војску.

Савет безбедности УН изразио је бригу за нестанак великих количина тешког наоружања, које је покрадено из војних арсенала, поготову ракете земља-ваздух.

Претња хаоса сугерише два сценарија. Први је да се разне аутономне групе окупе око неколико најјачих, што би произвело савез довољно снажан да наметне своју вољу другима и све те групе интегрише у једну силу – нову либијску војску.

Други сценарио је да страни мировни посматрачи дођу да наметну неопходни монопол силе и надгледају стварање националне војске.