Стоп касетним бомбама

Конвенција о забрани касетних бомби данас је на глобалном плану ступила на снагу. Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун изјавио је да та Конвенција представља "колективно напуштање тог ужасног оружја у свету".

"То што ће документ постати међународни закон указује на моћ сарадње међу владама, цивилним друштвима и Уједињеним нацијама да промене став према претњи са којом се суочава цело човечанство'', каже се у Бановом саопштењу.

До сада је 107 држава потписало тај документ, али га је ратификовало само њих 37. Конвенцијом се забрањује употреба, производња, складиштење и трансфер касетних бомби, које како се сматра убијају или рањавају на десетине хиљада људи широм света.

Томас Неш, први човек коалиције за забрану тих бомби, која представља мрежу од чак 200 цивилних организација, похвалио је ступање на снагу Конвенција.

"Ово је најважнији део међународног хуманитарног права који ступа на снагу, од забране нагазних мина пре 10 година. Од сада, државе имају правну обавезу да помажу жртвама касетних бомби. Сат је почео да откуцава. Постављен је рок да се за 10 година земљиште очисти, а за осам година униште све залихе", рекао је Неш.

Папа поздравио Конвенцију

Папа Бенедикт Шеснаести рекао је да је задовољан због ступања на снагу Конвенције о забрани коришћења касетне муниције, која, како је рекао, "изазива неприхватљиву патњу цивилима", преносе италијански медији.

"Моја прва мисао упућена је бројним жртвама које су патиле и пате и даље због физичких и душевних последица изазваних тим подмуклим оружјем", рекао је папа у обраћању верницима у својој летњој резиденцији у Кастел Гандолфу, у близини Рима.

"Примењивањем ове конвенције, а позивам све земље да је усвоје, међународна заједница показала је мудрост, оштроумност и одлучност да постигне значајан резултат у домену разоружања и међународног хуманитарног права", додао је Бенедикт Шеснаести.

Активисти бројних хуманитарних организација позвали су велике силе да се придруже глобалној забрани употребе касетних бомби.

"Уверени смо да ће Конвенција имати велики утицај чак и на оне државе које се још нису придружиле, попут Америке, Русије и Израела, а масовно су користиле касетне бомбе у прошлости. Сматрамо да ће овај правни документ жигосати то оружје широм света и да државе неће бити вољне да га икада више употребе", рекао је директор Одељења за наоружање у Хјуман рајтс вочу Стив Гус.

Глобална забрана употребе касетних бомби 

У свету расте подршка Међународној конвенцији о забрани употребе касетних бомби усвојеној маја 2008. године. Ратификовале су је Албанија, Аустрија, Белгија, Буркина Фасо, Бурунди, Хрватска, Данска, Еквадор, Фиџи, Француска, Немачка, Ватикан, Ирска, Јапан, Лаос, Лесото, Луксембург, Македонија, Малави, Мали, Малта, Мексико, Молдавија, Црна Гора, Нови Зеланд, Никарагва, Нигер, Норвешка, Самоа, Сан Марино, Сејшели, Сијера Леоне, Словенија, Шпанија, Велика Британија, Уругвај и Замбија.

Међутим није је ратификовала Америка, која је највећи произвођач тог оружја на свету са највећим залихама од око 800 милиона комада, иако администрација у Вашингтона наводи да ће га забранити од 2018. године. Кина и Русија су уздржане и не уклањају своје залихе.

Касетна муниција је врста оружја које се избацује из авиона или их испаљује артиљерија, а састоји се од делова бомбе упаковане у већу која се ослобађа, расипа и одвојено експлодира.

Данас те бомбе имају ограничено војно коришћење и намењене су за напад на тенкове на отвореном бојном пољу.