Авганистан без обланди

Тачно 91.731 документ о рату у Авганистану постао је доступан јавности, пошто их је објавио интернет портал Викиликс, изазивајући бес Пентагона, али и радост аналитичара који, сада, имају пред собом праву планину доказа да је стварно стање на авганистанском фронту потпуно различито од оног што пропагира америчка ратна машинерија.

Пре него што су објављени на интернету, документи су достављени Њујорк тајмсу, Гардијану и Шпиглу, а од понедељка су доступни свима. Објављивање докумената временски се подударило са све гласнијим позивима за прекид војних операција у Авганистану.

Иако су лидери 70 држава, укључујући САД и Велику Британију, прошле седмице закључили да би авганистанске снаге безбедности морале да преузму бригу о стабилности земље у наредне четири године, скица догађаја која произилази из објављених докумената сасвим је другачија.

Наводи се да авганистанске снаге безбедности немају снаге да се супротставе талибанима, као и да су немачке трупе, стациониране на северу државе, у последње време, укључене у прави рат, као и да талибане несебично помажу пакистанске безбедносне службе.

"Амерички ратни дневник" садржи детаље о 144 инцидента у којима су међународне снаге у Авганистану убијале или рањавале цивиле, укључујући и инцидент од пре две године, када су Французи пуцали на аутобус пун деце. У сличном инциденту, амерички војници су убили или ранили 15 путника.

Пољски војници су, 2007. године, из освете гранатирали село у којем је била свадба. Организације за људска права кажу да ти документи само потврђују да међународне снаге у Авганистану крију праве размере страдања цивила.

Двострука игра Пакистана

Најжешће критике после објављивања те документације, усмерене су према пакистанској обавештајној служби ИСИ, која је од инвазије на Авганистан истовремено играла улогу савезника и непријатеља америчких снага, помажући издашно талибане ван граница Пакистана.

Пакистан је, последњих година, постао безбедно уточиште за талибане, који су дуж авганистанске границе успоставили мрежу база из којих неометано изводе акције против Американаца и коалиционих снага, а те базе, истовремено, служе и као прихватни центри за регруте из арапских држава, Чеченије, Узбекистана и неких европских земаља.

У извештају из јануара 2008. године, наводи се да је бивши шеф ИСИ генерал Хамид Гул можда чак и један од лидера талибана, као и да је његов помоћник "пуковник Мухамед Јусуф наложио талибаском лидеру Изатулаху Мулавију да убије авганистанског председника Хамида Карзаија".

Наводи се и да је Гул наређивао самоубилачке нападе, снабдевао талибане оружјем, укључујући 65 камиона пуних муниције, око 1.000 моторцикала и 7.000 комада различитог наоружања, укључујући калашњикове, минобацаче и противавионске пројектиле Стрела.

Обавештајци се даве у маси података

У извештајима се, такође, наводи да су америчке обавештајне службе просто немоћне да се изборе са таласима докумената који свакодневно долазе са разних страна, што је резултат чињенице да агенти укупно 16 америчких обавештајних служби, под великим притиском да не понове грешке које су довеле до напада Ал Каиде 11. сепрембра 2001. године, извештавају и о најмањим ситницама.

Такође, наводи се и да се море тих извештаја заснива на непотврђеним проценама и простом праћењу кретања талибанских снага, док је озбиљан проблем и анализа огромног броја извиђачких мисија беспилотних летелица, покушај да се на основу непотврђених извештаја добије представа о хијерархији унутар талибанског покрета, и, на концу, сачињавање листа убијених талибана.

Озбиљан проблем, као и много пута до сада, представља чињеница да информације које Американци добијају од локалних агената често представљају производ жеље тих људи да коалиционим снагама кажу оно што они желе да чују, него што су ваљани извор информација.

Фантомска јединица 373

Документи потврђују постојање фантомске јединице 373, коју чине припадници америчких специјалних снага Делта и Сил, а која не потпада под команду коалиционих снага у Авганистану, већ наређења добија директно од Пентагона. Задатак те јединице је, како се наводи, да "деактивирају" талибанске лидере, или народски речено, да их заробе или убију.

Све то дешава се на основу строго поверљивог Списка непријатеља, у којем се налазе имена талибана, локалних дилера дроге, бомбаша и припадника Ал Каиде. Одлука о хапшењу или убиству тих људи често је остављена припадницима јединице 373.

О тој листи "процурела" су укупно 84 документа, укључујући извештај од 17. јуна 2007. године, који описује покушај те јединице да убије једног од оперативаца Ал Каиде Абу Лаита ал Либија. Акција је кренула наопако, па је у баражу америчких пројектила убијено седморо деце.

У многобројним извештајима, значајно место заузимају и контроверзни напади беспилотним летелицама. Америчке снаге су, током борбених операција у Авганистану, изгубиле 38 летелица "предатор" и "рипер", док је још девет изгубљено током пробних летова.

Бела кућа бесна

У Белој кући, веома су љути због цурења поверљивих извештаја и наводе да би то могло да угрози животе војника у Авганистану и америчку националну безбедност. Викиликс то негира, јер су, како кажу, у неким случајевима уклонили имена и детаље који би омогућили идентификовање официра и обавештајаца.

Бела кућа указује на то да су се инциденти о чијим је детаљима реч, догодили у време када је председник био Џорџ Буш и када америчке снаге у Авганистану нису имале довољно средстава и опреме, истичући да је амерички председник Барак Обама, прошле године, усвојио нову стратегију за Авганистан и издвојио додатна средства.