Бујање тајних служби у САД

Од терористичких напада 11. септембра 2001. године, мрежа тајних служби у Америци постала је толико велика да нико не зна колико пара троши и колико људи запошљава.

Двогодишњим истраживањем рада обавештајних служби, угледни лист Вашингтон пост открио је да у Америци постоји чак 3.200 владиних и приватних агенција које се баве обавештајним пословима и противтероризмом.

Оне, међутим, упркос опреми и људству, нису успеле да осујете три терористичке завере у првих 18 месеци владавине председника Барака Обаме.

Велику реформу тајних служби наредила је администрациа Обаминог претходника Џорџа Буша, како би се побољшала размена информација. Међутим, систем је за неколико година толико нарастао да многе државне и приватне агенције раде исти посао.

Вашингтон пост процењује да више од 850.000 људи у Америци има пропуснице тајне службе, од чега трећина ради за приватне компаније.

Новинарка листа Дена Прист наводи да нимало није утешно објашњење владе да не контролише оно што је направила.

"Дакле, чак и људи који воде обавештајне службе, не знају колико је тај систем велики", потврдила је.

Због великог броја агенција, Влада је, 2004. године, именовала националног координатора свих обавештајних служби. Али, ни то није дало резултате, јер су и ЦИА и Пентагон променили класификацију поверљивих података и пребацили средства у друге фондове, како би избегли контролу.

Проблем је и у великом броју информација прикупљених од домаћих и страних шпијуна, од којих се многе рутински игноришу, па је последњих година било и неколико озбиљнијих пропуста.

Аналитичар Хуан Сарате, међутим, наводи да су, после 11. септембра, неке терористичке мреже не само откривене већ и поражене.

Америчка влада не крије да велики обавештајни систем много кошта и да су отпуштања неопходна. Буџет за обавештајне службе, тако је прошле године износио 75 милијарди долара, што је 20 пута више него 2001. године.

Изазов ће, кажу, бити да се резањем трошкова не повећају безбедносни ризици у Сједињеним Америчким Државама.

Приватизација националне безбедности

Амерички министар одбране Робет Гејтс и директор ЦИА Леон Панета изразили су забринутост због улоге коју приватне компаније имају у пословима националне безбедности, пише Вашингтон пост.

Лист подсећа да амерички прописи налажу да лица под уговором не могу да врше инхерентно владине функције, како би се обезбедило да најосетљивије послове за земљу обављају људи који су лојални, пре свега, националним интересима.

Према истраживању новинара Вашингтон поста, то, међутим, није случај и таква је ситуација у свим обавештајним и противтерористичким агенцијама САД.

Оно што је започело као привремено решење, као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. године, претворило се у зависност која поставља питање да ли влада запошљава више људи који имају обавезе према деоничарима својих фирми, него према јавном интересу, односно да ли влада и даље контролише своје најосетљивије активности.

У интервјуима за Вашингтон пост, Гејтс и Панета отворено су изразили такву забринутост.

ЦИА као пример 

Нема бољег примера зависности од приватних фирми од ЦИА, која и постоји да би у иностранству обављала послове који другим агенцијама нису дозвољени.

Приватни контрактори који раде за ЦИА регрутују шпијуне у Ираку, плаћају за информације у Авганистану и обезбеђују директора ЦИА када обилази светске престонице. Такве фирме су помогле у хватању осумњичених за тероризам на улицама градова Италије, испитивале заточенике тајних затвора у иностранству и бринуле о пребезима из других земаља кад би дошли на америчко тле.

У седишту ЦИА, у Ленглију, код Вашингтона, њима је омогућено да анализирају терористичке мреже и да помажу у обуци нове генерације америчких шпијуна.

Администрација председника Џорџа Буша и ранији састав Конгреса олакшали су да ЦИА и друге агенције, укључене у борбу против тероризма, ангажују више људи по уговору него стално запослених, мислећи да ће то бити јефтиније, што се испоставило погрешним.

Девет година касније, та идеја је одбачена и администрација Барака Обаме настоји да смањи број запослених по уговору за седам одсто, у наредне две године. И даље је 30 одсто радне снаге у обавештајним службама по уговору.

Фирма или држава

Колико је отишла приватизација националне безбедности говори и то што су приватне фирме толико укључене у најосетљивије активности, да би без њих војне и обавештајне мисије морале да се обуставе.

Министарство за унутрашњу безбедност зависи од 318 приватних компанија, а број запослених по уговору изједначен је са стално запосленима.

Агенција за националну безбедност ради са најмање 484, додуше мањих фирми. Национална канцеларија за извиђање не може да произведе, лансира нити да одржава свој систем сателита без четири велике компаније.

У тексту се констатује да су људи које је држава ангажовала по уговору од 2001. године дали изузетан допринос, али начинили велику штету, јер јавност не прави разлику између приватне фирме и државе.

То је, констатује Вашингтоон пост, нашкодило америчком кредибилитету у Ираку и Авганистану, као и на целом Блиском истоку, и подстакло позиве за освету, који трају и данас.