Лажне дојаве о бомбама потресају Европу – на удару авиони, аеродроми и медији

Лажне дојаве о бомбама нису ретка појава, али је необично да их буде толико много у тако кратком року. Нису нађени никакви сумњиви предмети, а нико није ни повређен. Ипак, ове претње су изазвале забринутост, будући да су уследиле после низа других инцидената у Европи, укључујући нападе на расхладне системе у супермаркетима и појаву дронова.

Многа питања остају без одговора: није познато да ли су претње међусобно повезане, ко их је упутио, нити шта су тиме желели да постигну. Стручњаци за безбедност састаће се следеће недеље у Бриселу да би разговарали о мерама за сузбијање оваквих узбуна.

Због лажних дојава авиони су претресани и преусмеравани на друге аеродроме, а у појединим случајевима дошло је и до принудних слетања, па чак и пратње војних авиона.

Ипак, европске власти задужене за ваздушни саобраћај оцењују да су ове претње проузроковале минималне поремећаје у авијацији.

Претње стигле и на адресе медијских кућа

Поред тога, безбедносне претње у петак су примиле и три медијске куће: јавни сервис Ирске РТЕ, британски Скај и приватна телевизија Бугарске Нова ТВ, што би могло да значи да се ова опасност шири и изван ваздушног саобраћаја.

У суботу је италијански министар спољних послова Антонио Тајани изјавио да су његови лични подаци објављени на "дарк вебу" (скривеном, шифрованом делу интернета), те да је изложен "претњама и застрашивању".

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони за ово цурење података окривила је проруске хакере.

Тајани, који је уједно и потпредседник италијанске владе, није прецизирао о каквим је подацима реч, али је напоменуо да сајбер-претње и даље трају. Није навео ко је извео сајбер-напад, али је индикативно то што је поновио да италијанска влада пружа подршку Украјини.

Сумње на хибридне претње

За сада остаје нејасно ко стоји иза претњи упућених авио-компанијама. До тога долази у време појачаних геополитичких тензија, уз упозорења надлежних органа да Русија можда јача такозване хибридне претње у Европи - спој прикривених и индиректних напада, приписиваних Москви, а чији је циљ дестабилизација европских земаља.

Надлежни органи нису приписали претње ниједној групи нити државном актеру, а нису нађени ни докази који би ове лажне дојаве повезали с неком владом.

Антифеминистичка група преузела одговорност за претњу у Риму

У имејлу с претњом, који је у четвртак стигао на адресу аеродромских власти у Риму, а у који је увид имала агенција Асошиејтед прес (АП), наводи се да потиче од групе која себе описује као антифеминистичку и тврди да јој је мета "феминистички режим".

Још један европски аеродром примио је претњу сличног садржаја, али није јасно да ли она потиче од истог пошиљаоца.

Холандска војна полиција привела је у четвртак увече на аеродрому Схипхол у Амстердаму једног човека због претње авиону који је требало да крене за Праг, изјавио је портпарол те службе Дорон Валин.

Није јасно да ли је ова претња повезана с другим недавним лажним дојавама. Валин је навео да се војна полиција редовно суочава с лажним претњама бомбама. Авион је касније те вечери полетео за Праг, а приведени човек је пуштен.

Стручњаци разматрају више могућих сценарија

Метју Бори из компаније "Оспреј флајт солушнс", која саветује авио-компаније о безбедносним претњама, изнео је неколико хипотеза о овим инцидентима – од сценарија у којем једна претња подстиче друге (тзв. "копикет" инциденти), преко појединца или групе који стоје иза више претњи, па све до операција "хибридног ратовања" које спроводе државни актери или њихови савезници.

Чињеница да су инциденти концентрисани у Европи сугерише да би "у игру могла бити умешана Русија", каже Бори, суоснивач компаније и њен главни обавештајни аналитичар.

"Ипак, морамо имати на уму да је иранско хибридно ратовање такође прилично активно у појединим деловима Европе."

Претње као тест координације европских власти

Ипак, "нема разлога за узнемиреност путника", рекао је Бори, истичући да државне власти имају "координисане механизме реаговања", који у одређеним ситуацијама укључују и ангажовање борбених авиона НАТО-а да би пратили угрожене летелице.

Џејкоб Фанк Киркегард, виши сарадник у бриселском истраживачком центру "Бројгел", оценио је да ове претње представљају својеврстан "тест издржљивости" за европске владе и аеродромске службе, проверавајући како оне реагују и да ли је њихово деловање међусобно усклађено.

Чини се да је циљ ових претњи "стварање хаоса и неизвесности у погледу поузданости ваздушног саобраћаја широм Европе", што би могло имати "ланчане последице" попут економске штете и трошкова везаних за инспекцију, истрагу и чишћење ваздухоплова.