Американци бирају нове конгресмене, 35 сенатора и 36 гувернера – Трампови републиканци бране тесну већину
У Сједињеним Америчким Државама одржавају се избори за чланове Представничког дома Конгреса, 35 сенатора, а у 36 савезних држава бираће се и гувернери. Републиканци тренутно у Представничком дому имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Сенат са 53 сенатора. Према подацима Универзитета на Флориди своје право да гласа унапред искористило је око 54,5 милиона бирача.
Американци бирају нове конгресмене, 35 сенатора и 36 гувернера – Трампови републиканци бране тесну већину
Становници САД на изборима бирају свих 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 сенатора, а у 36 савезних држава бираће се и гувернери.
На овим изборима требало је да се изаберу 33 сенатора, али ће се на ванредним изборима бирати и сенатори из Флориде и Охаја, који ће заменити америчког државног секретара Марка Рубија и потпредседника САД Џеј Ди Венса.
У Представничком дому републиканци сада имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Горњи дом Конгреса са 53 сенатора.
Од 35 места у Сенату, о којима се одлучује у уторак, 22 држе републиканци, а 13 демократе, а предвиђа се да ће исход сутрашњих избора за Сенат зависити од резултата у Аљасци, Ајови, Канзасу, Мејну, Мичигену, Охају и Тексасу.
У садашњем сазиву демократе у тих седам држава имају само сенатора из Мичигена, а да би имали шансу да преузму контролу Горњег дома, мораће да задрже сенаторе из 13 држава и да републиканце победе у четири "њихове" државе.
Последње анкете показују да од тих седам држава, које ће одлучити ко ће контролисати Сенат, демократе воде у пет – Канзасу, Мејну, Охају, Тексасу и Аљасци.
Стручњаци су, међутим, више пута упозоравали да су анкете у прошлости умеле да погреше, али истичу да би победе у неколико од тих седам држава представљале велики успех за демократе, посебно ако се зна да су последњи пут имали сенатора из Канзаса 1932, а из Тексаса 1988. године.
