Политико: Француска нови "болесник Европе", прети јој дужничка криза

После два викенда протеста, током којих су стотине хиљада људи захтевале веће плате за наставнике, обнову запуштених школа и помоћ због наглог раста трошкова живота, друга највећа привреда Европске уније суочава се са све дубљом кризом у којој се економски проблеми и социјално незадовољство међусобно продубљују.

"Француска је на ивици финансијске кризе. Морамо да пошаљемо сигнал финансијским тржиштима", изјавио је за Политико бивши премијер Мишел Барније.

Власти су успеле да спрече понављање нереда и пљачки какви су обележили протесте 17. и 18. октобра, али су немири додатно узнемирили финансијска тржишта, пише бриселски портал.

Инвеститори су и пре демонстрација продавали француске државне обвезнице или захтевали све веће приносе, јер влада није успела да смањи висок буџетски дефицит, обузда јавни дуг од 3,5 билиона евра, подстакне привредни раст и реформише пензиони систем.

Могућност да се у другом кругу председничких избора следећег пролећа нађу кандидаткиња крајње деснице Марин ле Пен и њен ривал са крајње левице Жан-Лик Меланшон додатно забрињава инвеститоре.

Према већини анкета, Меланшон је међу кандидатима који би могли да се пласирају у други круг. Обоје се залажу за повећање јавне потрошње и снижавање старосне границе за одлазак у пензију.

Додатно оптерећење јавних финансија

Материјална штета од недавних нереда засад се процењује на десетине милиона евра, а велики део требало би да буде покривен осигурањем. Ипак, насиље додатно погоршава већ напету ситуацију и шаље забрињавајуће сигнале инвеститорима, посебно ако се немири наставе.

Протести "жутих прслука", који су трајали од 2018. до 2020. године, у првим годинама мандата председника Емануела Макрона, коштали су француску привреду 0,1 одсто бруто домаћег производа, а ррговци су тада пријавили губитке од две милијарде евра.

"Јасно је да протести утичу на финансијска тржишта", рекао је за Политико Ерик Ломбард, који је прошле године био министар економије и финансија.

Предлог буџета за 2027. годину, који је представио премијер Себастијан Лекорни, већ предвиђа уштеде од 43 милијарде евра, што оставља мало простора за додатно смањење расхода.

Влада се зато суочава са тешким избором – да се додатно задужује и остави будућим генерацијама терет милијарди евра камата или да се нада да ће протести сами престати.

"Морамо да покажемо да смо чули огорчење грађана, али, с обзиром на стање на финансијским тржиштима, имамо врло мало простора за маневар", рекао је један члан француске владе, који је желео да остане анониман.

Брзо продубљивање кризе

Бивши италијански премијер Марио Монти, који се 2011. године суочио са сличним проблемима и успео да спречи финансијску кризу мерама штедње и реформом пензионог система, упозорио је да се ситуација може веома брзо погоршати.

Током тадашње дужничке кризе разлика између приноса на италијанске и немачке десетогодишње државне обвезнице порасла је са око 150 на више од 500 базних поена за само неколико месеци.

Разлика између приноса на француске и немачке десетогодишње обвезнице износила је у петак 169 базних поена на затварању тржишта, док је принос на референтне француске десетогодишње обвезнице претходног дана достигао 5,14 одсто, највиши ниво од 2002. године.

Монти је оценио да је Француска дуго била "размажено дете" ЕУ, користећи политичку и економску тежину да би мењала или заобилазила фискална правила Уније. Ипак, мало ко је очекивао да би тако велика и утицајна земља могла да се нађе на првој линији нове европске дужничке кризе.

Иако Европска централна банка, под одређеним условима, може да купује државне обвезнице на секундарном тржишту и тако помогне у спречавању кризе еврозоне, Монти сматра да француски бирачи морају да постану свесни да државна дужничка криза у њиховој земљи више није само хипотетичка могућност.

"Главни проблем је што јавност није довољно забринута због тог ризика. Француска психолошки није спремна да себе види као мету кризе, па чак ни као земљу из које би криза могла да почне и прошири се на друге државе“, рекао је Монти.

Девет од десет Француза песимистично гледа на будућност

Проблеми Француске нису само економске природе. Према анкети објављеној прошлог месеца, девет од десет Француза песимистично гледа на будућност и верује да ће њихова деца живети лошије од њих.

Паневропско истраживање спроведено раније ове године показало је да само половина испитаника у Француској осећа понос због демократског система – у Немачкој је тај удео око две трећине, док у Великој Британији износи готово 70 одсто.

Политико оцењује да је такав песимизам допринео окретању бирача кандидатима са политичких крајности, међу којима су Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон. Економски програм Ле Пен поједини економисти оцењују као нереалистичан, док Меланшон заговара радикалан приступ решавању проблема француског јавног дуга.

Према прегледу анкета који је раније објавио Политико, Ле Пен је имала подршку 34 одсто бирача, а Меланшон 15 одсто, што значи да је готово половина бирача намеравала да подржи кандидате који се противе постојећем политичком естаблишменту.

Кандидат десног центра Едуар Филип покушава да се представи као заговорник фискалне дисциплине и политичар спреман да говори о тешким одлукама, али његова кампања још није успела да добије јасан замах.

Ризик од поверења европских партнера

Званичници, посланици и дипломате са којима је разговарао Политико сагласни су да Француској не прети сценарио налик грчком, у којем би влада била приморана да престане да исплаћује плате и измирује обавезе према повериоцима.

Ипак, земља би могла да се суочи са кризом сличном оној која је погодила Италију 2011. године, када је Марио Монти преузео премијерску функцију од Силвија Берлусконија.

Политико описује и призоре из Париза током недавних нереда – испред разбијеног излога већ опљачканог супермаркета у 11. париском округу, мушкарац који, како се наводи, није имао везе са продавницом позивао је пролазнике да уђу и узму оно што им је потребно. Неколико метара даље, власник кинеског ресторана закључавао је врата за сваким гостом како би спречио улазак учесника нереда.

Такви призори, наводи Политико, више подсећају на земљу на прагу државне дужничке кризе него на чланицу Групе седам најразвијенијих привреда света.

Дипломате и економисти који прате ситуацију из Брисела, Вашингтона и Њујорка оцењују да Француска вероватно неће успети да до 2029. године смањи буџетски дефицит на три одсто бруто домаћег производа, како је раније обећала Европској унији.

Ломбард, бивши министар економије, рекао је да Француска није испунила преузете обавезе, али је изразио наду да ситуација може да се промени.

"У име француског народа преузели смо обавезу да доведемо јавне финансије у ред, али је нисмо испунили. Снажно сам се залагао за испуњавање наших обећања, али у томе као земља нисмо успели. Тиме смо себе довели у слабији положај", рекао је Ломбард.