Нобел за Нави Пилај – може ли међународно право да буде аргумент Србије у дијалогу о КиМ

Јужноафричка правница Нави Пилај овогодишња је добитница Нобелове награде за мир. Била је висока комесарка УН за људска права и судија Међународног кривичног суда.

Нобелов комитет упозорава да је међународно право данас под великим притиском. Политичка моћ све чешће потискује правне норме и институције које би требало да их штите. 

Нобелова награда као порука великим силама

Гостујући у Јутарњем програму, некадаши амбасадор Србије у Берлину Зоран Јеремић рекао је да додела награде представља сигнал оних који желе да очувају значај међународног права, али да је питање колики ће бити њен практични домет.

"Међународно право се све мање примењује у међународним односима. Први велики ударац његовом поретку било је бомбардовање Југославије 1999. године, које представља прекретницу у његовој примени. Од тог тренутка расте употреба силе, а међународно право све више се користи селективно, попут шведског стола - свако бира оно што му одговара", оценио је Јеремић.

Према његовим речима, великим силама међународно право одговара онда када се поклапа са њиховим интересима, док је мањим државама потребно као средство заштите.

"Ова награда је сигнал у ком правцу се очекује да се настави одбрана међународног права. Ипак, нисам сигуран да ће имати велике ефекте у конкретним ситуацијама“, навео је Јеремић.

Он је додао да Нобелове награде за мир готово увек носе политичку поруку, али да је њихов утицај на понашање великих сила ограничен.

Газа, Мјанмар и границе међународне правде

Историчар Предраг Марковић указао је на значај професионалног ангажмана Нави Пилај у поступцима који се односе на ратне злочине и геноцид, као и на њене ставове о страдању цивила у Гази.

Марковић је оценио да је ситуација у Гази један од фактора који су могли да утичу на политичку поруку Нобеловог комитета. Према његовом мишљењу, страдање цивила и обим разарања отварају озбиљна питања о примени међународног хуманитарног права.

Истовремено, указао је на раскорак између ставова дела јавности и политике појединих држава према израелској војној операцији.

"Влада Бенјамина Нетанјахуа својом политиком доприноси стварању услова за обнову антисемитизма. То, наравно, не значи да је Израел јединствен у подршци таквој политици. Реч је о дубоко подељеном друштву, у којем постоје и снажни гласови против насиља у Гази", рекао је Марковић.

Подсетио је и на ангажман Нави Пилај у питањима одговорности "за злочине у Мјанмару, као и на њен допринос ширем разумевању сексуалног насиља у контексту масовних злочина".

Историјска веза са Гандијем

Марковић је указао и на историјску везу са Махатмом Гандијем, који је значајан део живота провео у Јужној Африци, где је развијао идеје ненасилног отпора. Према његовој оцени, овогодишња награда може да се посматра и као покушај повратка изворним идеалима Нобеловог комитета за мир.

Зоран Јеремић сматра да награда истовремено открива поделе у међународној заједници.

"То је одраз дела светске јавности који на међународне сукобе гледа на начин на који их је формулисао Нобелов комитет. Ова одлука указује на подељеност у Европи, али и на постојање снажне жеље да се међународно право одржи на нивоу значаја који је некада имало", оценио је Јеремић.

Косово и Метохија: може ли награда да помогне аргументима Србије

Посебно је значајно то што је Нави Пилај, као висока комесарка УН за људска права, боравила на Косову и Метохији 2013. године. Тада је указивала на важност непристрасног утврђивања одговорности за ратне злочине и упозоравала да правда која се примењује само на једну страну дугорочно може бити контрапродуктивна.

На питање да ли њени ранији ставови, у светлу доделе Нобелове награде за мир, могу да буду додатни аргумент Србије у залагању за доследну примену међународног права и утврђивање одговорности за злочине почињене на КиМ, Марковић је рекао да је она својим боравком на КиМ и радом у међународним организацијама могла да уочи несразмеру у третману страна у сукобу.

"То није проблем само нашег региона, већ и других сукоба. Фаворизовање једне стране не доприноси миру, већ може да отежа решавање конфликта“, рекао је Марковић.

Он је додао да искуства афричких и азијских земаља са етничким насиљем и сложеним сукобима могу да допринесу бољем разумевању положаја Србије.

Шта може да буде релевантно у дијалогу 

Јеремић сматра да би Србија требало да искористи поруку награде у својим дипломатским активностима, посебно у разговорима о Косову и Метохији.

"То је један од елемената на које свакако треба усмерити дипломатску активност. Став да подршка само једној страни може да буде неправедна представља важан аргумент у нашој политици према Косову и Метохији“, оценио је Јеремић.

Према његовим речима, искуство Нави Пилај у међународним институцијама и њени ставови о једнаком третману страна у сукобима могу да буду релевантни у дијалогу Србије са међународним актерима.

"Не знам да ли је Нобелов комитет то имао у виду као пресудан елемент приликом доделе награде, али за Србију то свакако може да представља аргумент у разговорима са онима који учествују у решавању косовског питања. На то се можемо и треба позивати“, нагласио је Јеремић.

Саговорници су указали да награда сама по себи не гарантује промену политике великих сила, али да може да отвори простор за снажније истицање принципа међународног права, једнаке примене правде и одговорности за ратне злочине.

Трамп и политичка порука Нобеловог комитета

Гости Јутарњег програма Јеремић и Марковић су се осврнули и на однос америчког председника Доналда Трампа према Нобеловој награди за мир и на његову спољну политику.

Јеремић је оценио да додела награде представља и поруку онима који оспоравају или селективно примењују међународно право. Међутим, указао је да није извесно да ће таква порука довести до промене политике великих сила.

Марковић је критиковао Трампово јавно инсистирање на томе да заслужује Нобелову награду за мир и оценио да потези америчке администрације у међународним односима отварају питања о последицама такве политике.

Говорећи о Венецуели и Ирану, Марковић је оценио да исход америчких потеза тек треба сагледати, док досадашњи развој догађаја у Ирану, према његовом мишљењу, не указује на остварење америчких циљева.