Тотални грађански рат у Јемену, "бригаде гиганата" против "Божјих помоћника"

"Нека војска покрене мисије које су им задате у сагласности са одобреним плановима све док земља не буде ослобођена од стиска хутских терористичких милиција", рекао је Ел Алими, чије су снаге претходних недеља доживеле поразе на низу фронтова око теснаца Баб ел Мандеб.

Његове снаге, уз подршку Саудијске Арабије, тврде да су у претходних неколико дана заузеле низ висова у области Дубаб, укључујући и оне са којих могу да контролишу мореуз Баб ел Мандеб.

Офанзива владиних снага, осим на заузимање положаја око теснаца, усмерена је и ка престоници Сани, који Хути контролишу још од почетка грађанског рата 2014. године.

"Снаге Одбрамбених снага отаџбине и Бригаде гиганата извели су, уз подршку авијације, широку војну операцију у неколико зона конфликта", саопштила је јеменска војска, тврдећи да је из руку Хута преузела контролу над Баб ел Мандебом.

Повратак на Баб ел Мандеб

Ова акција уследила је пошто су хутске снаге, почетком септембра, протерале ривалске јединице међународно признате владе у Адену са читаве обале према Црвеном мору и наставиле офанзиву даље ка истоку.

Владине снаге, упркос подршци саудијске авијације и војника, просто су се распале под налетом Хута, који сада наводно желе да се дочепају налазишта нафте на истоку земље.

Власти у Ријаду саопштиле су да у нападу на Хуте учествује укупно 100 борбених авиона. Саудијско ратно ваздухопловство седмо је најснажније на свету са око 900 активних летелица и 30.000 припадника. Флоту од безмало 400 борбених авиона чине амерички Ф-15 и "јурофајтери".

Док су власти у Адену најављивале почетак "коначног напада на Хуте", снаге Ансар Алаха (Божјих помоћника) су базале по нетом заузетој палати која припада једном од најутицајнијих званичника власти у Адену, председнику парламента Султану ел Бараканију.

Овај дворац налази се на путу хутских снага, које већ неколико дана покушавају да се пробију кроз положаје ривалских снага у области Таиз.

Истовремено, Хути су демантовали да су владине снаге напредовале ка Дубабу, већ да су, заузимањем неколико планинских путева, у потпуности опколили град Таиз.

Према проценама обе стране, у борбама је до сада убијено више од 1.000 људи, док је око 5.000 рањено. Уједињене нације процениле су да је од сукоба побегло безмало 200.000 људи.

Током месец дана ратовања, хутски савезници су из Ирака гађали и тешко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

Такав развој ситуације, одмах, изазвао је узбуну у Саудијској Арабији, који су од Кине затражили да утиче на Иран и посредно на Хуте да зауставе офанзиву, пре него што се не распадне ионако нестабилно тржиште енергената на Блиском истоку.

Ројтерс јавља да је Кина, после апела из Ријада, замолила Иранце да зауздају Хуте, како би се спречило да блискоисточни конфликт додатно отежа трговину енергентима, од које кинеска привреда зависи у великој мери.

Власти у Техерану су, пак, одговориле да стабилност Блиског истока зависи искључиво од прекида америчких напада.

Такође, везе Техерана и Хута предмет су расправа већ дуже од десет година. Иако већина посматрача сматра да Хути делују у сарадњи са Иранцима, чини се да ова група, ипак, акције покреће скоро искључиво зарад споствених интереса.

Зашто су Хути побеснели

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и "Јуриш на Баб ел Мандеб" за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.