Јапан без одговора на Путинову посету Курилима – шта спречава Токио да уведе нове санкције Москви

Месец дана након посете председника Владимира Путина острву Итуруп (јапански Еторофу), на које Токио полаже право, јапанска влада још није формулисала конкретне мере којима би одговорила на тај чин, пише јапански економски и политички дневник Никеј.

Руски лидер је 13. августа лично дошао на то острво из Курилског ланца, након што је присуствовао вежби Пацифичке флоте на Камчатки. То је била његова прва посета једном од четири острва која је на самом крају Другог светског рата Црвена армија преотела Јапану и око којих се Москва и Токио деценијама споре.

Путин на Курилима

Председник Путин дуги низ година водио је напорне преговоре са јапанским премијерима, пре свега са бившим дугогодишњим шефом јапанске владе, сада покојним Шинзом Абеом, да се, у складу са заједничком декларацијом из 1956. године, објављеном у Москви поводом послератне нормализације односа Совјетског Савеза и Јапана, Токију врате два мања од четири острва која је Црвена армија заузела у августу 1945. године у свом брзом и разорном походу на Манџурију, северни део Корејског полуострва, Сахалин и Куриле.

Међутим, након што је јапанско Министарство одбране почетком прошлог месеца Русију у свом белом папиру означило као јасну претњу по безбедност због појачане сарадње Москве и Пјонгјанга и све чешћих заједничких војних вежби руских и кинеских снага, Путин најпре је изјавио да се став званичног Токија према његовој земљи променио, да би потом изненадио политички естаблишмент у Токију посетом јужним Курилима.

Влади у Токију је тиме симболично ставио до знања да нема ништа од повратка два острва, или бар да су даљи преговори о њиховом повратку до даљег немогући.

Мада је јужне Куриле, које у Јапану називају "северном територијом", 2010. године посетио тадашњи руски председник Дмитриј Медведев, у Далекоисточној царевини се Путиновом гесту придаје посебна важност.

И због тога што се, због поменутих преговора, годинама уздржавао од поступака који би могли да испровоцирају Токио, и због тога што, захваљујући бављењу џудом и интересовању за јапанску културу, важи за јапанофила.

Оклевање у Јапану

Када је Медведев на повратку из посете Вијетнаму слетео на Куриле 2010. године, у знак протеста јапански амбасадор био је повучен на консултације у Токио.

Овог пута, констатују јапански новинари, не само што нису уведене никакве економске или персоналне санкције против руског руководства, већ је изостао и дипломатски одговор те врсте.

Јапанце је додатно заболео извештај о подизању споменика победи над Јапаном у Другом светском рату у далекоисточном граду Хабаровску, који је откривен почетком овог месеца, а који, између осталог, приказује совјетског војника који разбија погранични камен на којем је урезана хризантема – симбол јапанске царске породице и државе.

Јапан, иначе, већ спроводи низ економских санкција против Русије, које је увео након почетка војних операција у Украјини.

Токио, међутим, наставља да набавља руску нафту и гас. То чини из налазишта на Сахалину и око њега, која су Јапану географски најближа од свих страних извора енергената и стога физички лако приступачна и јефтина када је реч о транспорту.

Штавише, реч је о изворима у чији развој и експлоатацију јапанске приватне компаније и држава улажу деценијама – још од половине деведесетих.

Дакле, ако би пожелео да то учини, Токио би теоретски могао да оштрицу нових санкција усмери на руску нафту и гас.

Основни разлози за парализу у Токију

Ипак, реалност је таква да је то у пракси веома тешко. У 2025. години Јапан је око десет одсто свог увоза течног природног гаса остварио из Русије. У условима када је гас из Катара практично недоступан, одрицање од гаса руског порекла било би изузетно ризично и економски веома скупо.

Штавише, оцењују јапански коментатори, управо могућност да би сама Русија могла Јапану да ускрати тај гас или чак одузме власништво јапанских компанија у пројектима за експлоатацију нафте и гаса на Сахалину бар за сада спречава Токио да уведе нове врсте санкција против Русије.

Отуда у владајућој Либерално-демократској партији, тврде извештачи листа Никеј, постоји мишљење да би, уместо увођења нових санкција Русији, Јапан једноставно требало снажније да подржи Украјину.

Има и оних који сматрају да би адекватан одговор на Путинову посету била комбинација дипломатске, финансијске и технолошке помоћи Украјини и санкција против предузећа и појединаца у Русији који су укључени у милитаризацију спорних острва.

Упркос тим размишљањима, званични Токио, осим вербалних протеста, још није предузео ништа конкретно поводом посете председника Путина острву Еторофу. Због тога анализе и критике на рачун владе ових дана објављују и други јапански листови.

Други проблеми

Један од разлога за то оклевање, сматрају јапански политиколози, јесу неизвесност и несигурност у вези са односима са САД и чињеница да ексцентрични амерички лидер има одређени афинитет према руском председнику.

У Токију, наиме, страхују да би у оквиру преговора између САД и Русије који су у току амерички председник Доналд Трамп могао са Москвом да постигне договор о економској сарадњи, који би онда било какве јапанске санкције учинио бесмисленим и промашеним.

Као аргумент за мишљење да је Трамп склон да приоритизује профитабилне послове без обзира на политичку супротстављеност или војни ривалитет, као и да има симпатије према снажним аутократским лидерима, наводе се његов скори сусрет са кинеским председником Си Ђинпингом и чињеница да планира преговоре са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у новембру.

Још један разлог за оклевање у Токију је забринутост да би даље заоштравање односа са Русијом, проузроковано увођењем нових санкција, могло да допринесе додатном продубљивању војних односа Москве са Пекингом и Пјонгјангом.

Јапански посленици седме силе у том погледу нарочито истичу сагласност Русије и Кине да се Јапан, осетним повећањем војног буџета и набавкама офанзивног наоружања, вратио старом путу милитаризације, као и недавно саопштење владе у Пекингу, у којем је оцењено да Русија, као правна наследница земље победнице у Другом светском рату, има право да задржи јапанске територије које је освојила у августу 1945. године.

Поједини јапански новинари истичу и чињеницу да су против Москве последњих година уведене хиљаде санкција и да ништа од њих није донело жељени ефекат.

Односно, како, користећи речник америчког председника, пише дневник на енглеском језику Џапан тајмс, Земља излазећег сунца има врло мало карата које би могла да одигра против највеће државе света.

Разлози за уздржавање од одговора на посету председника Путина Курилима су, дакле, вишеструки и сложени. Ипак, немали број јапанских политичара и коментатора захтева од владе да, упркос тим ризицима, делује, јер би пасивност у Москви, па и у Пекингу и Сеулу, са којима се Токио такође спори око територија, могла да буде схваћена као израз слабости Јапана и да угрози његову позицију у надметању за те територије.