Постизборна математика у Шведској – компромиси или историјски преседан

Прелиминарни резултати парламентарних избора у Шведској су, чини се, само донели неизвесност на тамошњој политичкој сцени.

Опозициони леви, односно црвено-зелени, блок, предвођен Социјалдемократама некадашње премијерке Магдалене Андерсон има предност од три мандата у односу на владајућу коалицију премијера и лидера Модерата Улфа Кристерсона.

Иако су првобитне прогнозе и излазне анкете давале већу предност левом блоку, прелиминарни резултати показали су да је разлика између два блока у свега неколико мандата, па ни Кристерсон ни Андерсонова нису признали изборни пораз.

Улф Кристерсон поручио је да ће учинити све што је у њиховој моћи да формирају најбољу могућу владу за Шведску, док је Магдалена Андерсон истакла да се сваки глас мора пребројати и да се чини да ће трка бити веома неизвесна.

У среду се очекују гласови из иностранства

Потпунији резултати парламентарних избора у Шведској требало би да буду познати у среду када се очекују гласови из дипломатско-конзуларних представништава, као и део гласова које су бирачи дали у оквиру превременог гласања.

Међутим, не очекује се да ће се разлика између два блока значајније променити, што Шведску уводи у компликовану постизборну математику.

Шведски аналитичари сматрају да ће састављање владе бити веома компликовано који год блок буде имао предност по објављивању коначних резултата.

Муке Магдалене Андерсон

Формирање парламентарне већине која би изгласала нови кабинет у највећој мери зависи од спремности свих политичких актера на уступке.

Иако црвено-зелени блок тренутно има предност, Магдалена Андерсон ће морати да се помучи како би помирила разлике унутар блока.

Левица, која је забележила бољи резултат него пре четири године, тражи министарска места, а из Партије центра су поручили да одбијају да буду у влади у којој је и Левица.

Лидерка Социјалдемократа би тај проблем могла да превазиђе уз подршку дела супарничког блока, али Либерали и Демохришћани који су нешто ближи центру, поручују да нису заинтересовани за такво решење.

Може ли Кристерсон до подршке за формирање новог кабинета

Потрага за парламентарном већином биће тешка и за актуелног премијера Улфа Кристерсона.

Његово једино решење за формирање другог кабинета јесте неки вид подршке Партије центра, односно да посланици те странке не гласају против избора Кристерсона за премијера.

Међутим, из Партије центра су били јасни и поручили да неће ни на који начин подржати владу у којој се налазе Шведске демократе који очекују министарска места.

Шведску очекују дуготрајни постизборни преговори

Без обзира на коначне резултате, нема сумње да Шведску очекују дуготрајни преговори о формирању парламентарне већине која ће изабрати владу, а пошто је разлика између два блока мала, подршку ће тражити и Улф Кристерсон и Магдалена Андерсон.

Најдуже је Шведска на нову владу чекала 2018. године – више од 130 дана. Тешко је проценити колико дуго би преговори могли да трају ове године, али све креће од конституисања новог сазива Риксдага.

Након тога, уколико Улф Кристерсон у међувремену не поднесе оставку, следи гласање о поверењу премијеру. Ако Кристерсон не успе да обезбеди поверење, председник парламента започиње консултације са лидерима странака.

Током консултација, председник парламента треба да утврди који кандидат има највеће изгледе да формира владу коју ће Риксдаг прихватити.

Парламентарни систем у Шведској омогућава да се формира мањинска влада, тако што je за избор владе довољно да против не гласа више од 175 посланика, односно већина у парламенту.

Колико је реално одржавање првих ванредних избора у Шведској

Шведски устав не ограничава број рунди консултација, али председник Риксдага сме да поднесе највише четири предлога кандидата за премијера.

Уколико посланици не изаберу ниједног предложеног кандидата за премијера, расписују се нови избори, што се у Шведској до сада није догодило.

Иако у прописима о формирању владе нема временских ограничења, постоји законски рок за предлог буџета за следећу годину. И техничка и потенцијално новоформирана влада имају рок за подношење предлога буџета до 12. новембра.

На основу досадашњих изјава, чини се да ће Странка центра бити најутицајнија у састављању новог кабинета, пошто у влади не желе да виде ни Левицу ни Шведске демократе који у оквиру својих блокова захтевају министарска места.

Пред шведским политичарима су озбиљни постизборни преговори, а уколико не буду спремни на уступке, Швеђани би први пут могли да изађу на ванредне изборе.