Од почетка августа дошло је до смене руководства, односно именовања нових лица на војне и политичке положаје у Ирану, пре свега на војне функције. Према оцени историчара Николе Марковића са Института за међународну политику и привреду, то представља "малу победу" тврдолинијашке струје унутар иранског руководства, која се залаже за агресивнији одговор према Сједињеним Америчким Државама.
Марковић сматра да ће питање иранског нуклеарног програма сада бити много теже решиво, имајући у виду промене безбедносне архитектуре на Блиском истоку. Оценио је да споразум из Меке у потпуности мења безбедносну архитектуру региона, јер су га склопиле Турска, као друга највећа армија НАТО-а, Саудијска Арабија, као једна од најмоћнијих економија на Блиском истоку, и Пакистан, нуклеарна сила.
"Много ће сада бити теже приморати Иран и рећи им – немојте да правите бомбу или одложите нуклеарни материјал, а ове друге силе ће имати на располагању", рекао је Марковић.
Према његовим речима, већ се говори и пише о могућности да Пакистан распореди свој нуклеарни арсенал у Саудијској Арабији и Турској.
Поред тога, постоје најаве и о могућем цивилном нуклеарном програму Саудијске Арабије, што, како истиче Марковић, додатно компликује ситуацију.
"С те стране, за Израел већ знамо да поседује нуклеарну бомбу и ми смо фактички сада ушли у неку спиралу нуклеарног наоружавања, или трке у нуклеарном наоружавању", оценио је историчар.
Коментари