Трампов турски рулет на самиту НАТО-а, због чега бесне Грчка и Израел

"Могу да вам кажем да ћемо скинути санкције. Океј?", рекао је амерички председник Доналд Трамп одговарајући на питање о будућем учешћу Турске у програму развоја авиона Ф-35, из којег је пре седам година протерана због куповине руских пројектила.

Ердоган је, касније, рекао новинарима да се нада "повољној" одлуци Вашингтона, те да је Турској још раније обећано шест оваквих летелица.

Израелски премијер Бењамин Нетанјаху и грчки министар одбране Никос Дендијас су, одмах, жестоко реаговали, упозоравајући да би испорука летелица Ф-35 могла пореметити ионако крхак баланс снага на Медитерану.

Збрка око турског учешћа у програму Ф-35 почела је 12. јула 2019. године, када је на аеродром у Анкари слетео руски транспортни авион "антонов" Ан-124 из чијег су трупа истоварени делови противваздушног система С-400, што је у Америци изазвало праву панику.

Могућност да се у наоружању једне државе нађу најмодернији амерички борбени авион и напредни руски систем за борбу против свакојаких летелица навела је прву Трампову администрацију на закључак да је такав развој ситуације превише опасан, па је Анкара напросто прецртана са листе будућих купаца Ф-35.

Трамп је, пак, касније објашњавао да су му руке у лето 2019. године биле везане претходним одлукама администрације Барака Обаме, па је протеривање Турске из овог програма била последична одлука.

Турски извори наводе да су компаније из ове државе, упркос суспензији, испоручивале делове све до септембра 2021. године. Турска је, до тада, производила 817 компоненти за труп авиона и 188 делова мотора.

Страсти су се, накратко, смириле све док Грчка неколико година касније није наручила 40 авиона Ф-35, што је власти у Анкари натерало да нове борбене авионе потраже на другој страни, па су Ердоган и британски премијер Кир Страмер потписали споразум којим се отварају врата за куповину половних "јурофајтера" из Катара, Омана и Велике Британије за око 15 милијарди долара.

Тај маневар тумачи се куповином времена док нови турски ловац "КААН" не буде спреман за употребу. Очекује се да ће први "грчки" авиони Ф-35 бити спремни до краја 2028. године.

Компанија "Локид Мартин" је још средином јуна 2018. године у Тексасу представила први авион Ф-35 направљен за турско ратно ваздухопловство, али су летелица са серијским бројем "18-0001", као и још пет "турских" авиона, до даљег задржани у Америци.

Битка на Капитол хилу

Одмах после Трампове изјаве у Анкари, јавља Хил, у Вашингтону су се састали амбасадори Израела, Грчке и Кипра, војни аташеи ових држава и верски лидери, како би размотрили безбедносну ситуацију у источном делу Медитерана.

Убрзо, против испоруке авиона Ф-35 Турској устали су предводници грчких и израелских лобистичких група у Представничком дому, наводећи да би испорука авиона Турској била велика грешка.

Неколико чланова Представничког дома, укључујући републиканца Мајка Тарнера и демократу Криса Кунса је, ипак, било благонаклоно према Трамповим најавама, тврдећи да постоје изгледи да се реши проблем туских пројектила С-400.

Аналитичари тврде да би ово питање могло бити решено тако што ће Турска расклопити и ускладиштити систем С-400 или га послати у неку другу државу, чиме би, бар номинално, биле услишене примедбе Вашингтона.

За оба ова исхода, међутим, потребна је претходна сагласност Русије.

Турска, такође, очекује и да ће Вашингтон испунити обећање администрације Џозефа Бајдена, која је Анкари својевремено понудила 40 нових авиона Ф-16 и модернизацију још 80 летелица у замену за слободан пролаз Шведској и Финској у НАТО.

Ердоганова "Плава домовина" и 25. меридијан

Нови талас тензија производ је и спекулација да би се пред турским парламентом, ускоро, могао наћи предлог закона којим би Анкара преузела права над низом поморских зона, укључујући и оне на које права полажу чланице Европске уније, Грчка и Кипар.

Концепт "Плаве домовине", који са мањим или већим интензитетом провејава турском политиком већ две деценије, суштински, представља отклон од стања ствари према којем су територијалне воде одређене положајем грчких острва, тражећи да убудуће тај појас буде дефинисан од копнених граница држава.

Званичници владе турског председника Реџепа Тајипа Ердогана тврде да овај предлог не представља претњу Грчкој, јер се њиме, осим у случају рата, и даље признаје појас територијалних вода широк шест наутичких миља.

На крају самита, Ердоган је лидерима држава чланица НАТО и европским званичницима поклонио по револвер, са по шест метака и прибором за чишћење. Једино је у поклону за британског премијера , чија се оставка очекује до краја месеца, било спаковано 500 метака.