Индија као Елдорадо за америчке дата центре

У источној Индији, на обали Бенгалског залива у току је изградња огромног дата центра за потребе вештачке интелигенције (ВИ), који ће бити вредан чак 15 милијарди долара и чији ће максимални капацитет бити фантастичних пет гигавата.

Реч је о инвестицији америчке мега компаније "Гугл", која доласком у Индију настоји да уштеди милијарде долара и избегне домаће проблеме, као што су недостатак електричне енергије за напајање "гладних" дата центара и, нарочито, сложени правни процес за издавање дозвола за њихову градњу и протести незадовољног становништва.

Побуна становништва у САД против дата центара

Услед развоја ВИ, центри за складиштење сервера који чувају податке, односно, суперкомпјутере који обављају рачунске операције последњих година су по обиму порасли са нивоа обичне компјутерске собе до нивоа сложеног фабричког постројења.

Основни разлози су то што је за тренинг ВИ потребна што већа количина података и то што рачунске операције које ВИ изводи када одговара на задатке којој поставе корисници десетак пута бројније него код класичне претраге интернета обичним софтверским алатима као што су "Јаху" или "Гугл".

Дата центри у којима оперише вештачка интелигенција отуда садрже хиљаде графичких процесорских јединица (чипова).

Највећи међу њима, осим што заузимају немали простор и често гутају по гигават електричне струје на час (што је инсталисана снага једног просечног нуклеарног реактора и довољно енергије да се задовољи потрошња града са око 750.000 до 800.000 домаћинстава), такође генеришу доста буке и вибрација.

Због чињенице да исисавају пуно струје из јавне енергетске мреже чиме осетно поскупљују рачуне за струју грађана, да захтевају пуно воде за хлађење, те својим снажним генераторима и мноштвом вентилатора који расхлађују инсталисану компјутерску опрему раздражују и муче становништво урбаних средина у којима се налазе, дата центри су у САД већ постали мета бројних тужби.

Наиме, локално становништво у САД с правом тражи материјалну одштету за економски губитак претпљен у форми повећаног трошка за струју, пошто профит од рада дата центара стичу искључиво приватне компаније попут "Гугла" и "Мајкрософта" које су њихови власници, док струју плаћају сви претплатници унутар одређене мреже.

Амерички грађани све више траже и одштету за претпљене здравствене проблеме, будући да, тврде подносиоци тужби, за људска чула неприметна вибрација ниске фреквенције (тзв. инфразвук) проузрокује физичке поремећаје попут осећаја мучнине, вртоглавице и несанице.

Штавише, пошто постојеће мреже за снабдевање струјом нису прилагођане за тако велике потрошаче као што су ВИ дата центри, компаније власници тај недостатак енергије решавају тако што за њихово напајање користе гас и гасне турбине, које стварају буку од стотињак децибела која је упоредива са радом авионских мотора.

Спас у Индији

И ту у целу причу улази индијски лучки град Вишакапатнам у држави Андра Прадеш, за који је мало ко у Европи икада чуо. Тамо је у априлу ове године положен темељ за дивовски дата центар, или прецизније речено, дата кампус америчке ИТ компаније "Гугл".

У Индији вапе за страним инвестицијама, посебно оним које се броје у милијардама долара, па и влада државе Андра Прадеш и централна влада у Њу Делхију не зазиру од евентуалних проблема везаних за снабдевање струјом и водом, те улагачима нуде разне погодности. Као велики и пожељни инвеститор, "Гугл" ће од локалне владе добити попуст од 25 посто за куповину земљишта за изградњу дата кампуса и субвенције за плаћање струје и воде током трајања његовог рада у износу од око две и по милијарде долара.

Такође, законодавци у престоници Њу Делхију на захтев централне владе су донели закон којим се улагачи у дата центре ослобађају плаћања пореза у наредних 20 година.

И предности које Индија као тржиште има за "Гугл" су очигледне. Најпре, док друга једнако многљудна земља, Кина, има сопствене интернет компаније и апликације, Индија их нема, па је скоро 900 милиона корисника паметних телефона у њој, када своје фотографије, видео клипове и друге податке поставља на друштвене мреже, упућено на компаније у америчком власништву, попут Инстаграма и Фејсбука.

У Индији су у прошлости због политичких трвења са Пекингом око пограничног појаса у Хималајима забрањиване кинеске апликације и програми, тако да је доминација америчких ИТ фирми потпуна. Отуд, "Гугл" ће управо у америчким компанијама као што су "Мета", "Амазон" или "Опен АИ" имати највеће муштерије за свој дата центар у Вишакапатнаму. Наравно, и сам "Гугл" поседује сопствену алатку за коришћење вештачке интелигенције (четбот) - "Џемини", за који су му потребни дата центри.

Заправо, индијски грађани генеришу чак петину свих дигиталних података на свету, па је реч о изузетно крупном тржишту које има огромну потражњу за серверима, те нуди обиље података за тренинг ВИ.

Зато дивовска улагања у ту земљу у вези клауда и вештачке интелигенције за наредне четири године планирају и друге америчке мега компаније из области информационих технологија: "Мајкрософт" 17 и по, а "Амазон" чак 35 милијарди долара.

"Гугл" ће, сматра се, инвестицијом у Вишакапатнам, у поређењу са изградњом центра сличне величине и енергетске потрошње у САД, уштедети бар десетак милијарди долара (на куповини земље, трошковима изградње, порезу и цени воде и струје).

Подизање дата центра у самој Индији рационалан је и стога што ће убрзати рад "Гуглове" вештачке интелигенције за потребе тамошњих корисника јер подаци неће морати да путују подводним кабловима до сервера у Сингапуру и назад, како је то сада случај.

Да ли реализација планова представља непремостиви проблем или не?

Поставља се, међутим, питање да ли Индија, која пати од хроничних проблема у вези енергетске инфраструктуре, заиста може да изнесе све те планове за изградњу дата центара.

Рецимо, ако би центар у Вишакапатнаму сада почео да ради капацитетом од једног гигавата, он сам би трошио више од три процента електричне енергије доступне у држави Андра Прадеш.

У самом граду већ сада повремено долази до искључења ради штедње. Зато "Гугл" планира да у склопу своје инвестиције изгради и соларне и ветропаркове, те уложи у реверзибилне хидро електране и тако 80 посто потреба свог дата кампуса за струјом задовољи из обновљивих извора.

Међутим, за успостављање производног капацитета који би могао да задовољи потрошњу кампуса чији је максимални капацитет пет гигавата, чини се, биће потребно пуно година.

Дата кампус у Вишакапатнаму требало би да буде довршен до 2030. године и буде највећа инвестиција "Гугла" у иностранству.

Тај ван Индије мало познат град није случајно изабран. Наиме, шеф "Гугла" у овом тренутку је индијски стручњак Сундар Пићај, који је пореклом из Ченаја, који се такође налази на обали Бенгласког залива.

У Вишакапатнаму се налази важна поморска војна база у којој је седиште Источне команде индијске ратне морнарице. Тај град са око два милиона становника има довољно простора, односно, земље да може да избегне проблеме везане за буку и вибрације својствене за дата центре окружене кућама и стамбеним зградама.

Једна од његових предности је и сама географска локација - наиме, то што се налази на обали повољно је управо када је у питању довођење подводних каблова за пренос података.

Ваља поменути и да америчке компаније не планирају велика улагања у Индију само из економских разлога, већ и стога што та држава има закон који јој омогућава да ограничи или забрани похрањивање података својих грађана на серверима који се налазе у иностранству.

Та законска одредба практично делује као принуда јер присиљава стране компаније да своје дата центре поставе унутар Индије како њихови интернет алати и апликације у будућности не би дошли под удар владе у Њу Делхију.

Због свих наведених разлога Индија вероватно може да очекује да ће америчке компаније бити посвећене реализацији поменутих пројеката, односно, инвестиција.

Остаје, међутим, да се види да ли ће индијска држава смоћи снаге да изгради инфраструктуру потребну за напајање тако великих потрошача струје и воде и да ли ће се политика умешати у реализацију, пошто Вашингтон у последњих годину дана трговинску размену и америчке инвестиције све више условљава разним економским и политичким уступцима.