Капитал се одлива из Дубаија, могу ли Емирати да задрже репутацију финансијског уточишта

Дубаи је годинама градио имиџ оазе стабилности у нестабилном региону Блиског истока. Други најбогатији емират Уједињених Арапских Емирата позиционирао се као сигуран финансијски центар у којем су високопозиционирани појединци могли да улажу капитал, воде послове и дугорочно планирају с осећајем сигурности.

Али тај брижљиво грађени имиџ пољуљан је ратом с Ираном. Ирански ракетни и напади дроновима на циљеве у Заливу проузроковали су снажан економски шок – берзе у Дубаију и суседном Абу Дабију у кратком периоду изгубиле су око 120 милијарди долара вредности.

Истовремено је и туризам потонуо: попуњеност хотела пала је на око 20 одсто, у односу на уобичајених 70 до 80 процената, док је авио-саобраћај из и према аеродрому Дубаи смањен за готово две трећине, према подацима лондонске аналитичке куће Capital Economics.

Иако су ваздушни саобраћај, туризам и пословни доласци почели да се опорављају након (привременог) примирја, неколико нових напада дроновима били су подсетник да продужавање сукоба Вашингтона и Техерана представља све већу претњу репутацији Дубаија као глобалног пословног центра.

Статус сигурног уточишта под упитником

Део имућних појединаца који су Дубаи прихватили као "игралиште" богатих и славних сада преиспитује да ли је емират заиста сигурно уточиште каквим се представљао. Многи су део имовине већ преусмерили у друга два водећа финансијска центра – Сингапур и Швајцарску.

Саветници за управљање имовином у обе земље извештавају о наглом порасту упита клијената са седиштем у Дубаију, док швајцарски приватни банкари очекују прилив десетина милијарди долара из Залива. Ипак, ти центри нису нужно конкуренти, објашњава Рајан Лин, правник и директор сингапурске адвокатске канцеларије Baufront Law.

"Швајцарска више привлачи европске и глобалне клијенте, док Сингапур пре свега служи азијском капиталу", објашњава Лин за Дојче веле.

Сингапур је већ раније развио модел који је Дубаи касније следио – софистицирани еко-систем за тзв. породичне канцеларије, приватне структуре за управљање улагањима, порезима и наследством. Та решења су посебно привлачна породицама из Кине, Индије и Индонезије.

Швајцарска се, с друге стране, ослања на дугу традицију приватног банкарства и репутацију политичке неутралности. Према Тилу Кристијану Буделману, главном инвестиционом директору приватне швајцарске банке Бергос, одлука о преусмеравању имовине често се своди на "избор између раста и очувања“.

"Сингапур је одличан за профитирање од азијског раста, али Швајцарска остаје водеће светско сидро за очување капитала", оценио је Буделман, додавши да алпска земља нуди "ниво удаљености од геополитичких жаришта коју Сингапур не може увек да гарантује".

Хлађење тржишта некретнина

Осим тренутног пада, сукоб прети и дугорочној привлачности Дубаија за исељенике и компаније. Космополитски начин живота био је кључан за процват тржишта некретнина – цене луксузних вила и станова готово су се удвостручиле између периода пандемије и краја 2024. године.

Сада расте забринутост. Укупна вредност стамбених трансакција у марту је пала готово 20 одсто у односу на претходни месец – на око 10,1 милијарду долара, објавио је Блумберг. Прогнозе консултантских кућа Citi Research и Knight Frank наводе могућу корекцију цена од 7 до 15 одсто.

Упркос иранским нападима, већина најбогатијих појединаца ипак не напушта Дубаи у потпуности, већ се одлучује на диверзификацију. Буделман то описује као "стратешку хибридност": клијенти задржавају оперативне послове и део животног стила у УАЕ, али дугорочну имовину премештају у Сингапур или Швајцарску, често уз успостављање "друге базе".

Економски замах на чекању

Око петине Линових клијената са седиштем у Дубаију планира да остане, јер сматра да је нестабилност привремена док трају напори за поновно отварање Ормуског мореуза. За многе друге, присуство у некој другој земљи постаје својеврсна (и неопходна) полиса осигурања.

Пре избијања рата, економија Дубаија бележила је снажан раст – у првих девет месеци 2025. раст БДП-а био је око 4,7 процената. Прошле године у Дубаи се преселило рекордних 9.800 милионера, који су са собом донели процењених 63 милијарде долара новог богатства, према подацима консултантске куће Henley & Partners.

Емират нуди нулту стопу пореза на доходак, нема пореза на капиталну добит, ни наследство, док порез на добит износи само девет одсто за профите изнад 100.000 долара. Фирме у слободним зонама на квалификовани приход порез уопште не плаћају.

Популаран с разлогом

Од скромног пустињског насеља, Дубаи је у последњих 50 година померао границе иновација и инжењерства. Аналитичари сматрају да би, ако примирје потраје и поверење се убрзо врати, град могао нагло да се опорави.

Упозоравају да не би требало прерано отписати дом највише зграде на свету, Бурџ Калифе, и низа других пројеката који су постали глобални симболи.

Владар Дубаија, шеик Мохамед бин Рашид Ал Мактум, још пре рата покренуо је планове за претварање новог аеродрома у Дубаију у највеће светско ваздухопловно чвориште и за удвостручење економског обима до 2033. године.

Међу најављеним мегапројектима су и 93 километра дугачка климатски контролисана пешачка стаза The Loop, највећи вештачки систем коралних гребена на свету с више од милијарду корала, као и футуристичко одмаралиште Artificial Moon.

Иако многи богаташи данас улажу с опрезом, потпуни одлазак из Дубаија за многе би значио одрицање од узбудљивог, космополитског живота усред пустиње.