Ко је потопио Северни ток 2 – Бојан Панчевски за Пресе: Саботажа која ће тек уздрмати Европу

Бојан Панчевски је међународно награђивани истраживачки новинар, који је за Волстрит џорнал писао о низу финансијских, политичких и судских афера. Последњих година његов фокус лежи на рату у Украјини, који такође прати методама истраживачког новинарства.

Панчевски је рођен у Северној Македонији, живи и ради у земљама немачког говорног подручја.

Књига Бојана Панчевског је друга која се бави уништењем гасовода. У фебруару прошле године су двојица новинара Шпигла, Штефен Доберт и Улрих Тиле, такође писали о томе.

Већ из наслова "Северни ток: Како Немачка финансира Путинов рат" види се шта је код њих другачије. Доберт и Тиле умирују савест Немачке после уништене економске мегаинвестиције, док Панчевски описује у детаље како је она уништена.

Доста је битних информација у интервјуу Панчевског које се, да буде интересантније, третирају необавезно и не воде даље.

На пример, да су неименовани високопозиционирани Украјинци тражили од тада канцелара Шолца да заустави рад немачког тужилаштва и прекине истрагу о диверзији над Северним током.

И више од тога, да је украјинска страна била врло изненађена кад им је одговорено да се немачка извршна власт не меша у судске процесе.

Или, да је дванаесточлани диверзантски тим Украјинаца по плану требало да уништи и "Турски ток", "али није успео ни да му приђе". Одатле произлази да је "Турски ток" био чуван, а немачки "Северни ток" није, јер да јесте, ни њему "не би могли ни да приђу". То баца неугодно светло на Немачку, шта су њене власти знале, или морале да знају.

Даље, да украјински председник Зеленски и тим намеравају да преседе и отћуте кризу, "али то неће бити могуће", закључује Панчевски.

У Хамбургу ускоро почиње процес једном од ухапшених починилаца, тужилаштво је издало још седам налога за хапшење. Кијев ће ускоро морати да каже јесу ли они хероји или криминалци. То ће онда притисак пренети на Берлин и читаву ЕУ, да се с тим закључком сложе – или не.

И на крају, саботажа се ниједног момента у интервјуу не назива терористичким чином. Да су је извели Руси, била би.

Интервју са Панчевским је објављен у аустријском конзервативном листу Пресе у суботу, 25. априла, под насловом "Северни ток: Зеленски ће се наћи под притиском“. Разговор је водио Кристоф Цотер.

За читаоце РТС-а преносимо тај важан интервју о догађају који се тиче Америке, Русије, Турске, ЕУ и читаве Европе.

Пресе: Зеленски ће се наћи под притиском

По Бојану Панчевском Гасовод је уништен у диверзантској акцији групе Украјинаца који су са једрењака заронили са експлозивом. Панчевски је први документовао позадину и састав те групе. Он је, каже, одмах после експлозије претпостављао да Украјинци стоје иза те акције.

У току истраживања му је постало јасно да једног од организатора познаје одраније. Друге је морао да у дугим разговорима доведе до тога да имају поверење у њега.

Новинар Волстрит џорнала је разговарао и са украјинским обавештајцима из војног врха, које назива кодним именима "Генерал" и "Пуковник". Њих двојица су вукли конце те диверзантске акције. Панчевски је разговарао и са украјинским војницима и цивилним рониоцима као непосредним извршиоцима.

На основу Ваше књиге се добија утисак да су саботери Северног тока желели да њихова прича доспе у јавност.

Дефинитивно јесу. Прошло је доста времена од тада. Они се осећају издани од власти и војног вођства. Војници међу њима су добили плакету за посебне услуге домовини. За шта тачно, то не пише у документу. Цивили напротив нису добили никакву награду. Њих по функцији може да награди само председник Зеленски. Али он или ћути или демантује, а кад проговори понавља да он и Украјина с тим немају ништа. Зато осећају горчину и траже неког да му испричају своју причу.

Шта су мислили, да ће бити другачије?

"Хеј, па ми смо рискирали живот за домовину". Кад су их окупили рекли су им да ће бити хероји, да ће добити ордење, да ће их сви славити. После операције су поново постали обични цивили. Пре су могли да путују око целог света као рониоци, да иду на спортска такмичења. Сада постоје налози за њихово хапшење и не смеју да напусте Украјину. Морају да се крију. Они су, у ствари, разочарани. Одатле њихова мотивација, да испричају шта је било.

Да ли су поносни на то што су урадили?

"Генерал" ми је рекао: "То што смо ми направили ући ће у све светске приручнике за шпијунажу и специјалне операције. Људи ће бити тренирани за акције на основу операције коју смо ми извели". Да, рекао бих да су и поносни на што су направили.

Да ли се боје руске освете, посебно цивилни део тима?

Сигурно да се боје. Боје се од Руса, али боје се и од својих људи. Боје се немачке полиције. Њихов живот је у опасности са свих страна.

Да ли су свесни кривице?

Па и не. Они мисле да су направили нешто добро. Пре напада су индоктринирани од украјинских официра који су их регрутовали. Они су им рекли да је то добро за Немачку, добро за Европу. Да је тај нафтовод зло, да је то Путинов пројекат којим је везао руке Немачкој. Операција је планирана у марту 2022, кратко након руске инвазије. Тада су Немци одбијали да шаљу оружје Украјини. Уместо тога су послали оних познатих 5.000 шлемова. Официри су им рекли: Морате да ослободите Немачку од тог смртоносног загрљаја. То није била пропаганда. Они су то заиста веровали.

Да ли је то било авантуристички, или само наивно?

О да, чиста авантура. На крају су сви били срећни што су уопште остали живи. Операција се звала Дијаметер и имала је два дела: "Северни ток" и "Турски ток". "Турски ток" у Црном мору је други крак подморског система који доводи гас из Русије у Европу. Хтели су да дигну у ваздух оба, то им је био план. "Турски ток" им није пошао за руком, нису успели чак ни да му приђу, толико је чуван. Ту се види колико је то био недомишљен подухват.

У тиму се налазила и једна жена, изврстан ронилац. Пре тога је радила као еротски модел. Према Вашим истраживањима они уопште не би били успешни у акцији да ње није било.

Она је имала кључну улогу. Храбрила је мушкарце да зароне упркос јаком невремену и поставе мине у немогућим условима. Рекла им је: Ако ви нећете, ја ћу сама. Онда су се мушки рониоци, одреда украјински мачо типови, мало постидели да једна жена иде у олују, а они се боје. После операције је она запослена у украјинској обавештајној служби.

Колико је коштала саботажа?

За оба дела операције око 250.000 долара, што је јако јефтино. Било их је дванаест у тиму, на два брода. Један од подофицира ми је рекао да је срећа била одлучујући фактор за успех операције. Нису имали новац, нису имали ресурсе, нису имали експерте. Морали су да ангажују цивиле, јер унутар војске нису могли да нађу никога ко може да зарони на дубину од 80 или 100 метара. Типични војни ронилац не иде испод 40 метара.

Ви пишете о козачком духу који води ка таквим смелим операцијама.

Без жеље да упадам у стереотипе – али на тај начин је одбрањен руски напад. Главни Путинов циљ није остварен, по мени неће ни бити. Не у његовом животу. Козачки дух је та тврдоглавост, отпорност, храброст за ту врсту импровизација. Такве особине добро дођу у рату. У миру и кад је на реду изградња правне државе, онда нису оптималне.

У Вашој књизи испада да су се немачки полицијски истражитељи дивили храбрости и и досетљивости Украјинаца.

Мој утисак је да су немачки истражитељи научили да имају респекта према том тиму. У њиховим очима они су починиоци, и то што су направили је криминални чин, нема дилеме. Али они знају и њихове биографије. Знају да то нису обични криминалци, да већина њих није дошла у сукоб са законом ни пре ни после тога. То да су починили акт који их је могао коштати живота, то је нешто што Немци поштују.

Како се њихов чин види на украјинској страни?

Украјинци су били изненађени да се то открило. Немачки иследници су са прецизним полицијским радом старе школе успели да од највише судске инстанце испослују седам налога за хапшење. Препреке су биле енормне, и велика је заслуга немачке полиције да су их савладали.

Украјинци уопште нису могли да схвате зашто се Немци уопште толико труде. Мислили су: Па шта им је, тај нафтовод ионако није у складу с немачким интересима. Украјинска страна је питала, па зашто канцелар Шолц не прекида истрагу, шта чека? Објаснио сам им да канцелар не може другачије, јер су немачка полиција и правосудни органи потпуно независни. Укајинци су мислили, он је канцелар, он може да нареди полицији да обустави истрагу.

Један од наводних украјинских саботера, иначе бивши војник, ухапшен је у Италији и тренутно се налази у немачком истражном затвору. Шта очекујете од тог процеса?

То ће бити велики медијски догађај. Немачка опозиција већ сада говори: Да ли ми зато плаћамо паре Украјини, да нам диже имовину у ваздух? Председник Зеленски такође стоји под притиском. Јер ту ће пред судом стајати украјински официр који у својој домовини важи за хероја. Он се борио од првог момента, стајао у одбрани Кијева, био у војсци 25 година, и сад одједном мора у затвор. То ће за све политичаре који су суделовали у акцији бити велики изазов.

Зеленски изјављује да није знао ништа о тој операцији, иако има изјава из којих је јасно да је у најмању руку био информисан. Како ће он реаговати?

То не знам. Разговарао сам с његовим људима пре него што је књига била готова. Они су мишљења да Немци немају никакве доказе. Због тога службена украјинска страна не даје изјаве. Али ја не верујем да они то тако могу да преседе и отћуте као да се то њих не тиче. Ако не Зеленски, или члан владе, неко ће морати да се јави и нешто каже. Можда неко из војних структура, из Армије. Неки генерал ће морати да искорачи и каже: Хеј, шта радите, то је био наш човек. Да каже – он је часно служио, у време операције је био део официјелног војног кадра. Не верујем да ће то тако тихо проћи у Украјини.

Врховни федерални суд у Хамбургу је прошлог децембра закључио да је уништавање "Северног тока" било обавештајно вођени акт.

За одбрану ће то бити један од аргумената. Судско веће у Хамбургу се састоји од пет судија. Видећемо како ће они реаговати на доказе тужилаштва. Испред суда и на отвореном мору људи су у божјој руци. Ако има довољно доказа за кривицу, тај елемент, да је држава у неком облику стајала иза тога, биће уважен код висине казне.

У Немачкој се води дебата о улози Волфганга Шмита, шефа канцеларије бившег канцелара Шолца. Тајне службе су биле у Шмитовој надлежности. Двојица немачких истраживачких новинара пребацују Вама и Холгеру Штарку (Die Zeit) да стојте у непримереној близини са Шмитом.

То је глупост. У једном интервјуу сам читао да је Шмит наводно вршио притисак на новинаре да напишу да је Украјина крива за експлозију. Управо је супротно. Шмит је увек говорио да нема доказа да службена Украјина стоји иза тога.

Један од тих истраживачких новинара описује двојицу организатора акције, "Генерала" и "Пуковника" као "децу Ције".

Комплетна глупост. Они су наравно добили новац, оружје и технику од Ције, али Ција је учила и профитирала од Украјинаца. За разлику од холивудских филмова, Ција не може да конструише човека који ће да оде у Русију и буде прихваћен од Руса као Рус. Украјинци могу да сваког дана шаљу преко границе агенте који изгледају као Руси и говоре као Руси. Та двојица Украјинаца су били у Ланглеy, у главном штабу Ције. Тамо су држали презентације и побрали аплауз. То ми је потврђено са највиших места Ције. Идеја према којој је Ција одгојила Украјинце као своју децу, потпуно је погрешна.