Милић: Без кључних одговора о Ирану; Јанићевић: Ракетни капацитети Техерана знатно умањени

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је у обраћању нацији да ће Сједињене Државе појачати војне операције против Ирана у наредне две до три недеље уколико не буде постигнут споразум, уз претње нападима на енергетску инфраструктуру. После говора уследио је нови ракетни напад Ирана на Израел, док су Трампове најаве о могућем повлачењу из НАТО-а додатно појачале неизвесност у трансатлантским односима и безбедносној архитектури.

Димитрије Милић из организације "Нови трећи пут" каже да најновије Трампово обраћање нацији о ситуацији око Ирана није донело одговоре на нека од кључних питања о евентуалној копненој инвазији на Исламску Републику.

"Чули смо тезе које је већ изрекао – о томе да ће САД да напусте Алијансу. Критиковао је савезнике, поготово оне који користе нафту из Ормуског мореуза, али не именом. Био је релативно резервисан, осим информације да ће рат трајати још две до три недеље и да се, у том смислу, назире крај", истиче Милић.

Уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић наводи да су иранска војска и Револуционарна гарда изгубиле већину капацитета за лансирање и производњу балистичких ракета.

"Техеран гађа земље Персијског залива зато што су оне близу, а њихови до сада употребљени пројектили су углавном они са кратким дометом. С друге стране, ракете са хиперсоничном брзином су изузетно прецизне, али их имају веома мало. Оно што се испаљује на Израел и суседе је за Американце и Израелце прихватљив губитак", наглашава Јанићевић.

Побуна и отпор

Говорећи о Трамповој изјави како је "ирански режим уништен за само 32 дана" – где је лидер Беле куће поредио актуелни сукоб са пређашњим америчким војним операцијама у оба светска, корејском, вијетнамском и рату против Ирака – Милић указује да се, на пример, америчко друштво за акцију против ирачког председника Садама Хусеина припремало месецима.

"Оно што се овде разликује у односу на неке претходне походе је што у случају Ирана имамо побуну (отпор) која и даље траје. Систем Револуционарне гарде постоји скоро 40 година, убијени лидери се замењују, али не можете да надоместите искуство – режим ће свакако бити ослабљен", оцењује Милић.

Јанићевић подвлачи да у Ирану не постоје структуре које могу да организују власт мимо ајатолаха и Гарде, док на терену вероватно још увек има припадника страних обавештајних служби, углавном израелског Мосада.

"То нам доказују прецизно погођени циљеви. Оно што јесте проблематично за Американце је погрешно очекивање да ће унутар Ирана доћи до побуне", примећује уредник емисије „Дозволите...“

Ко је крив у НАТО-у

Милић сматра да су САД рачунале на брзи исход операција против иранског режима, као и да су потценили утицај локалних верских вођа.

"Међутим, у Ирану је јака директна комуникација између различитих институција, а масовна комуникација је практично немогућа без знања и контроле врха власти. То спречава сваку побуну унутар земље. Одређена организација мора да постоји – безбедносна и логистичка", поручује Милић.

Када је реч о Трамповој најави да Америка разматра излазак из НАТО-а, Јанићевић тврди да је поступак изласка у сваком смислу те речи тежак.

"Највећи део командне НАТО структуре је под америчком контролом. Није једноставно да се изађе. То је више претња и средство притиска на европске савезнике", закључује Јанићевић.

Гостовање Димитрија Милића и Горана Јанићевића у Јутарњем програму можете да погледате у видео-запису на почетку текста.