"Господар прстенова" у служби политике, бизниса и војске

Савршено глатке кугле од црног стакла: то су палантири у свету "Господара прстенова". Омогућавају комуникацију на великим удаљеностима. Та "мобилна телефонија Средње земље" била је инспирација за технолошког инвеститора Алекса Карпа и његовог колегу Питера Тила, који тврди да је "Господара прстенова" прочитао више од десет пута.

Своју компанију назвали су "Палантир", по Толкиновим видовитим каменовима.

Хобити би се побунили против ових палантира

На први поглед, то звучи логично: компанија обрађује огромне количине података и продаје резултате.

"У принципу, на сам назив се не може имати примедба", каже и Тобијас Екрих, председник Немачког Толикиног друштва које управља заоставштином аутора "Господара прстенова", Џ. Р. Р. Толкина.

Према Екриху, тај концерт ипак нема много заједничког са Толкиновим палантирима. Подаци добијени преко "Палантира", на пример, завршавају у америчкој имиграционој служби ICE, која их користи да би лоцирала особе које тражи.

Код Толкина, палантири нису били средство масовног надзора, истиче Екрих.

Своју критику појашњава једном толкиновском паралелом: софтвер компаније "Палантир" покушава да прода "јединствени прстен", дакле "свемоћно оружје". У Толкиновом свету би се хобити свакако борили против таквог пројекта.

Злоупотреба Арагорновог мача

Десетине технолошких фирми користи имена из "Господара прстенова": дигитална банка "Erebor", по богатом граду патуљака, рударско стартап-предузеће "Durin"; компаније "Valar Ventures" и "Lembas LLC".

А "Sauron Systems" продаје безбедносне уређаје за приватну употребу: Сауроново око, чији поглед продире кроз облаке, сенке, земљу и месо, овде би наводно требало да штити нечији дом.

Посебно проблематичним Екрих сматра назив "Anduril", фирме која производи дронове и носи име чувеног Арагорновог мача. Пентагон је тој војној компанији која се бави вештачком интелигинцијом управо доделио посао вредан 20 милијарди долара.

По Екриховим речима, ту је суштина проблема: напади какви су се дешавали у Венецуели или Ирану нимало не одговарају Арагорновом лику. Он не би тек тако кршио међународно право.

Екрих сматра да компаније користе популарне Толкинове називе како би себе представиле као "добре".

Ђорђа Мелони – против злог прстена

Овај трик користе и политичари: потпредседник САД Џеј Ди Венс приказује се као ватрени љубитељ "Господара прстенова". Налазио се чак и на челу компанија "Mitril Industries", назване по неуништивом металу патуљака, и "Narja Capital", назване по једном од прстенова моћи које носи добри чаробњак Гандалф.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони у говорима такође воли да говори о себи као о ратници против "злог прстена који жели да нас све пороби". На једном предизборном скупу на бини је чак био и италијански синхронизовани глас Арагорна.

У документарцу телевизије АРТЕ "Ђорђа Мелони, моћ кланова", историчар Давид Конти објашњава зашто италијанска десница инструментализује Толкина: због једноставне поделе пријатељ–непријатељ из "Господара прстенова" – овде добри хобити, људи и вилењаци, а тамо зли Саурон, његов прстен, тролови и орке. Тако се врши искључивање политичких противника.

Оклопна бригада 45 уз музику "Назгула"

Тобијас Екрих упозорава да ствари нису црно-беле. "Господар прстенова" има и много нијанси. На пример, Фродо на крају не успева да сам уништи прстен, јер га је завела моћ. Са друге стране, управо зли Голум својим падом у вулкан омогућава уништење прстена.

И у Немачкој се све чешће користе толкиновске референце. Тако се једна летачка јединица Бундесвера назвала "Назгули". Проблематична референца: реч је о духовима прстена – деветорици људи – који служе мрачном господару Саурону.

Оклопна бригада 45 на Инстаграму чак користи музику "Назгула". Стручњак за Толкиново дело Екрих на то с чуђењем каже: "Назгули су били безвољни робови мрачног господара. Да ли бих као војник желео да се унапред представим као роб једне зле фигуре? Мислим да не!"