Ко је следећи на Трамповом нишану – "Донроова" доктрина открива могуће мете

Свој други мандат Доналд Трамп почео је потезима у духу Монроове доктрине (Панамски канал, Гренланд...), а првих годину дана од ступања на дужност завршава њеним отвореним декларисањем као начела америчке политике, али ребрендираном у – "Донроову" доктрину.

У тријумфалном обраћању након војне акције у Венецуели, Доналд Трамп је напад и заробљавање председника Николаса Мадура описао као ажурирање доктрине којом је 1823. године пети амерички председник Џејмс Монро прогласио западну хемисферу затвореном за утицај других сила, тада пре свега европских.

"Монроова доктрина је веома важна, али сада смо то далеко превазишли. Сада је зову 'Донроова' доктрина. Заборавили смо је, била је врло важна, али сада је више не заборављамо. Према нашој новој Стратегији националне безбедности, доминација Америке на западној хемисфери никада више неће бити доведена у питање. То се неће десити", поручио је Трамп.

Треба рећи и да је Монроова доктрина предвиђала немешање у америчку сферу утицаја у западној хемисфери, али не и право САД на интервенције у источној.

У сваком случају, западна хемисфера постала је сада, у оштром заокрету, централно спољнополитичко поприште САД.

"Председник Колумбије нек пази шта ради, дани Кубе одбројани, нешто се мора предузети у вези са Мексиком"

САД имају дугу историју оружаних интервенција у Латинској Америци.

После најновије, Трамп је запретио да Венецуела можда неће бити последња земља подложна америчкој интервенцији и упозорио да се "нешто мора предузети у вези са Мексиком", а да председник Колумбије Густаво Петро мора да "пази шта ради".

Трамп је новинарима у председничком авиону рекао да су Колумбија и Венецуела "веома болесне" и да је влада у Боготи под управом "болесног човека који воли да производи кокаин и продаје га у САД".

"И неће то радити још дуго. Ја вам кажем", рекао је Трамп, мислећи на Петра. На питање да ли мисли на америчку операцију против Колумбије, Трамп је одговорио: "Изгледа да је тако."

Претње је оштро осудио колумбијски председник, који је Трампу поручио да "престане да га клевеће", а такође је позвао земље Латинске Америке да се уједине или ће бити "третиране као слуге и робови".

Трамп се осврнуо и на америчко "блиско иностранство", упозоривши да су дани Кубе одбројани. "Куба изгледа као да је спремна да падне", рекао је новинарима

Гренланд: Сада је доста

Аларм због новог правца америчке политике одавно је активиран и у Европи због претензија према Гренланду – данској територији за коју је Трамп чак именовао специјалног изасланика – али је појачан пошто је Трамп сада поновио своју намеру, и то доводећи је у везу са операцијом у Венецуели.

"Нама је Гренланд заиста потребан, апсолутно", рекао је Трамп и упозорио да је на другима да одлуче шта војна акција у Венецуели значи за Гренланд.

Премијер Гренланда Јенс Фредерик Нилсен рекао је да је "сада доста", а председница данске владе Мете Фредериксен поручила је Трампу да престане да прети.

Уследио је и низ осуда и израза солидарности из других европских земаља.

Гренланд припада Данској, а НАТО ће разговарати о јачању заштите на том подручју ако буде потребно, изјавио је немачки министар спољних послова Јохан Вадефул.

Британски премијер Кир Стармер рекао је да Лондон "стоји уз премијерку Данске Мете Фредериксен" и да само Гренланд и Краљевина Данска треба да одлучују о будућности Гренланда, а портпарол француске дипломатије поручио је да је Француска "солидарна" са Данском и да "не може бити промене граница силом".

Из дефанзиве у офанзиву – како су околности мењале Монроову доктрину

Монроова доктрина формулисана је 1823. године, али њена генеза сеже још дубље у прошлост, у време Рата за независност и прве деценије постојања САД, када су очеви оснивачи формулисали постулате спољне политике.

Према доктрини, Вашингтон ће се супротставити политичким и војним уплитањима сила које су изван западне хемисфере, пошто би их сматрале опасним по свој мир и безбедност.

Доктрина је, међутим, укључивала и реципроцитет са другим великим силама. "У постојеће колоније или зависне територије било које европске силе нисмо се мешали, нити ћемо се мешати", поручио је тада председник Монро.

С обзиром на то да САД у време Монроа нису имале ни снажну морнарицу нити војску, доктрина је у међународној заједници углавном била игнорисана.

Међутим, до почетка 20. века САД су већ постале једна од најмоћнијих сила, па је и карактер доктрине у измењеним околностима такође измењен.

Из дефанзивне и антиколонијалне политике временом је прерасла у политику хегемоније у западној хемисфери, пошто су САД преузеле улогу регионалног полицајца, поготово са председником Теодором Рузвелтом, коме се приписује максима: "Говори тихо и носи велики штап; далеко ћеш догурати."

Према Рузвелтовој допуни Монроове доктрине, из децембра 1904. године, САД ће интервенисати и "спровести међународну полицијску моћ" како би се стало на крај хроничним немирима или противправном понашању западној хемисфери.

Допуна је у то време послужила као оправдање за војне интервенције САД на Куби, Хаитију, у Никарагви, Доминиканској Републици (такозвани "Банана ратови").

Први светски рат, а поготово Други, увећали су америчку моћ у односу на друге велике силе, па је изолационистичка политика напуштена, чиме је почела ера глобалне хегемоније и интервенционизма, коју актуелна Трампова администрација, чини се, покушава да потврди пре свега на "својој" половини планете.