Смајловић: Србија показала смелост ставом о Венецуели, неко у Вашингтону то може да тумачи као дрскост

Љиљана Смајловић истиче да је њен најјачи утисак то колико је Србија реаговала другачије од било кога у нашем региону.

“Земље које су уступиле део свог суверенитета, било НАТО-у, било ЕУ, све су реаговале на врло сличан начин. Говоримо о земљама у Европи, оне су отприлике реаговале – Мадуро је диктатор, према томе добро је што више није на власти, а сада пазите да се ово обави са што мање жртава и што мирније. То је реакција Урсуле фон дер Лајен и Kаје Kалас”, наводи Смајловићева.

Указује да су то пратиле и земље у региону.

“Чини ми се да су земље са најмање суверенитета, попут Босне и Херцеговине, која има тутора међународног у Сарајеву, оне су се некако најсервилније понашале. БиХ је стварно издала невероватно саопштење, то је превелика сервилност. Нема за тим потребе, било би довољно да су рекли подржавамо САД. Kосово увек подржава све што Американци ураде било где. Црна Гора се није огласила уопште”, наглашава Смајловићева.

Објашњава да је Србија неутрална земља, као и да неутралне земље морају да се потпуно ослањају на међународно право.

“Не смеју сами да га крше и морају стално да траже од других да се придржавају међународног права, јер нисмо под кишобраном било чијим”, поручује Смајловићева.

"Неко у Вашингтону став Србије може да гледа као дрскост" 

Истиче да не би замерила власти у Београду и да је ћутала, као што то чини Црна Гора.

“Али ми нисмо ћутали и ја мислим да у данашње време приличан кураж захтева чак и да кажете да је Венецуела увек била наш савезник. Венецуела није признала Kосово”, наводи Смајловићева.

Додаје да је то ризично, као и да не би имало простора за љутњу и да смо се у овој ситуацији “правили мртви”.

“За мене је то прилично импресивна ствар. Неко у Вашингтону ће то да гледа као дрскост”, наглашава.

Дала је и пример реакције француског председника Емануела Макрона.

“Макрон је прво твитовао да је Мадуро диктатор, да треба довести Гонзалеса за кога тврдимо да је победио на изборима. После тога је Марин Ле Пен издала веома другачије саопштење од човека који седи у столици Шарла де Гола, главног заговорника суверенитета у Европи. Госпођа Ле Пен је рекла не заборавимо да постоји суверенитет, не може нико да упада у туђе државе, киднапује, отима им председника. После тога је француско Министарство спољних послова издало саопштење које више личи на нашу реакцију, него на Макронов први твит”, каже Смајловићева.

Указала је и да је то најсличнија рекација нашој и да је свакако најоштрија у Европи.

“Али углавном ми баш онако штрчимо и у Европи и у региону са својом реакцијом”, додаје Смајловићева.

Крај међународном праву – повратак на дивљи запад

На питање да ли међународно право данас уопште постоји после свега што се десило, Смајловићева каже да чак и Вашингтон пост наводи да је ово повратак на дивљи запад.

“То је стварно један прилично застрашујући, није преседан, јер је то већ рађено и са Норијегом у Панами пре много година, али Американци вам практично кажу ако наш тужилац у Њујорку подигне оптужницу против вашег председника, ми имамо право да дођемо, узмемо га и изведемо га пред наш суд”, објашњава Смајловићева.

Истиче и коментаре да је ово лоше, јер се тиме охрабрују Русија и Kина да исто овако поступају, тј. да не поштују међународно право.

“Међутим, потпуно је јасно да Американци шта год да раде, то су радили са Kосовом, они су нас бомбардовали противно вољи УН, без дозволе Савета безбедности Уједињених нација. Значи, Американци све што раде, они то прогласе суи генерис случај, а Трамп је отворено понављао ово можемо само ми”, додаје Смајловићева.

"Америка поручује само ми ово можемо"

Поручује да је шеф Беле куће отворено говорио да само они имају такву војску и обавештајну службу, као и да су имали човека који им је у непосредној близини Мадура говорио тачно где се он налази у сваком тренутку.

"Али ја мислим да је то такође порука и немојте да неко други мисли да може то да ради. Ово можемо само ми, јер ми имамо своју стратегију националне безбедности, ово је наша хемисфера, ово је наш комшилук. Не може нико да купује нафту од Венецуеле ако ми не дозволимо да та земља добија нафту из Венецуеле. Дакле, наравно да је то потпуно кршење међународног права”, сматра Смајловићева.

Поручује да то показује колико је бесмислена подела коју и код нас многи заступају – да се свет дели на силе које врше бенигни утицај и оне које врше малигни утицај.

“У свету је много земаља које мисле да ово није било бенигно, ово што су Американци урадили. Односно онај ко држи до суверенитета. Чули сте како Трамп говори грађанима Венецуеле, ми ћемо вама донети правду, богатство, мир. Једино што им не обећава су демократија и избори”, наводи Смајловићева.

Постоји ли договор Трампа и Делси Родригез

Говорећи о томе да ли Трамп има договор са Делси Родригез, која је постала вршилац дужности председнице Венецуеле, као и да ли је са падом Мадура пао и режим, Смајловићева каже да је то највеће питање.

“Трамп је када је киднаповао Мадура рекао ми имамо договор, ми ћемо да управљамо и помињао је потпредседницу коју је тог дана Врховни суд Венецуеле прогласио за председницу. Он се јако трудио на тој конференцији за штампу да сугерише да он има са њом споразум и да је све договорено и да ће сада све бити у реду. Међутим, госпођа Родригез је одмах рекла вратите нам нашег председника, ја сам овде привремено, он је прави председник и ви сте га незаконито отели”, наводи Смајловићева.

Подсећа да је после тога Трамп рекао да би Родригезова могла да се проведе и горе од Мадура, ако задржи такав тон према Америци.

“Онда је госпођа Родригез стварно променила тон и рекла ми желимо мирну коегзистенцију и сарадњу са Американцима. Нико сада не зна шта то значи”, додаје Смајловићева.

Истиче да морамо да се запитамо да ли су Мадура издали блиски сарадници или је све договорено.

“И то да би се сачувао мир у кући и да би људи из Мадурове власти остали на власти и задржали неку контролу над земљом. Тамо се чини да је ситуација мирна, било је демонстрација у корист Мадура. Ми не можемо да знамо да ли су људи који су против Мадура остали кућама јер се плаше војске”, додаје Смајловићева.

Ипак, понавља, јасно је да је Родригезова променила тон након Трампове претње.

“Американци изгледа на њу рачунају зато што им она делује врло практично и прагматично. Она је била у стању да, упркос америчким жестоким санкцијама, помало повећа производњу нафте у Венецуели, па им се она чини као неки технократа са којим би могли да сарађују, бар у овом прелазном периоду. А прелаз у шта, ми не знамо, јер нама Американци и о томе још ништа нису рекли, а амерички државни секретар је јуче рекао да ћемо да судимо о госпођи Родригез, не на основу изјава које она даје на телевизији, већ на основу тога коме ће продавати нафту и да ли ће Венецуела дозвољавати тај шверц наркотицима на који се такође Трамп позива”, објашњава Смајловићева.

Колико је озбиљна Трампова претња Гренланду

Гренланд нам је потребан не због минерала, већ због националне безбедности, рекао је Трамп. Смајловићева каже да би то Трампово упозорење схватила врло озбиљно.

“Ми смо већ видели да Трамп све што је говорио откако је поново дошао на власт је био сасвим озбиљан и да га заправо треба врло озбиљно схватити. Тако да Гренланд, затим онај председник Kолумбије, претпостављам да он води рачуна где спава и да мења сваку ноћ место”, каже Смајловићева.

“Све то ће довести Европску унију у озбиљан проблем – тај Гренланд. Јер хоће ли и тада рећи, па стварно је Данска била грозан управљач, можда ће Америка боље да управља Гренландом, то ћемо видети. То ће да стави на озбиљну пробу Европску унију и не могу да кажем да ми је жао што ћу то гледати”, закључује Смајловићева.