БНД: од шпијунаже до саботаже

Немачкој Савезној обавештајној служби (БНД) убудуће би могло бити допуштено знатно више акција у стилу Џејмса Бонда – барем тако звучи нацрт новог закона о БНД-у из Канцеларовог уреда, у који су увид имали јавни сервиси WDR и НДР, као и лист Зидојче цајтунг.

После вишегодишњих расправа, влада хоће да обавештајној служби за иностранство ускоро обезбеди нови законски оквир. Нацрт закона садржи укупно 139 чланова – важећи закон има их 69.

Канцеларов уред притом покушава да спроведе строга упутства која је, на пример, Савезни уставни суд дао у вези са заштитом и раменом података. Међутим, нови закон требало би да обухвати и бројна нова овлашћења и регулативе које би могле да подстакну политичке расправе.

До сада је БНД смео само да прикупља и анализира информације. То би сада требало да се промени.

Шпијуни би убудуће смели да делују и оперативно. То значи да би им било допуштено да спроводе активне мере ради заштите Савезне Републике Немачке – на пример, саботаже са циљем слабљења непријатељских оружаних снага или сајбер-операције како би се онеспособили оружани системи.

"Ослабити непријатељске нападачке способности"

Канцеларов уред жели да БНД-у омогући знатно директније деловање у одбрани земље, уз "оперативне пратеће мере", како се наводи у нацрту закона. Тиме се мисли "нарочито на оне које слабе непријатељске нападачке способности".

Према томе, "на пример, тајне саботажне акције у иностранству могу бити неопходне како би се отклонила претња која произлази из непријатељских оружаних снага или других активности неке друге државе (…) на штету Савезне Републике Немачке".

Према замисли Канцеларовог уреда, БНД би смео да спроводи такве акције ако Национални савет за безбедност прогласи посебну безбедносну ситуацију, означену као "ванредна обавештајна ситуација" са "угроженост система".

Тада би морао да буде укључен и парламент. Парламентарна контролна комисија (ПКГр) морала би процену ситуације да потврди двотрећинском већином, наводи се у документу.

У нацрту закона стоји: "У оквиру националне ванредне ситуације Савезна обавештајна служба сме да примењује оперативна пратећа овлашћења уколико одговарајућа полицијска или војна помоћ не може бити благовремено обезбеђена или ако мера треба да се спроведе на територији стране државе."

Портпарол владе изјавио је на упит да је законска измена за БНД у "раној фази", али да се планира свеобухватна реформа, између осталог и како би се "поново одржао корак са ефикасношћу релевантних европских партнерских служби".

Шира овлашћења за сајбер-нападе

Списак жеља Канцеларовог уреда је обиман: у случају сајбер-напада, БНД-у би требало да буде допуштено активно узвраћање, на пример преусмеравањем токова података или чак нападима на ИТ-инфраструктуру која се користи за такве нападе. БНД би сам смео да одбија сумњиве дронове изнад својих објеката "одговарајућим средствима".

Убудуће би БНД смео и да од произвођача или радионица захтева податке о возилима, попут локација или пређених рута. Такође би требало да буде дозвољена употреба софтвера за препознавање лица.

Да би могао да инсталира шпијунски софтвер на рачунаре циљаних особа, БНД-у би било допуштено и тајно улажење у станове.

Агентима БНД-а требало би да буде дозвољено и постављање опреме за надзор на непријатељским уређајима или оружаним системима – или њихова манипулација како би постали нефункционални. То би се, на пример, могло односити на ракетну технологију или центрифуге намењене испоруци Ирану.

Нужна кривична дела и чување података

Новина је и следеће: доушницима БНД-а би требало да буде допуштено да у иностранству почине и одређена кривична дела ако је то неопходно за њихову делатност. У образложењу се наводи да би могло бити неопходно - да немачки плаћеник на страни Русије, а који тајно ради за БНД - провали у аутомобил како би украо документа. У изузетним случајевима чак би и особе од 16 година навише могле да буду регрутоване као извори информација.

када је реч о чувању података, БНД би требало да добије већа овлашћења. Рокови чувања појединих података требало би да буду продужени са десет на петнаест година. То је, како се наводи, неопходно како би се лакше откривали руски шпијуни који се, делом и после више година, поново служе старим лажним идентитетима.

Одређени подаци малолетника, према жељи Канцеларовог уреда, не би морали аутоматски да се бришу. На пример, током истрага о олигарсима или терористима, БНД би на друштвеним мрежама могао да наиђе и на фотографије на којима се виде и деца. За даљу истрагу било би отежавајуће када би такав материјал морао одмах да се брише.

Истовремено, БНД-у би убудуће требало да буде допуштено да велике количине података анализира и уз помоћ вештачке интелигенције.

БНД као војна спољна обавештајна служба?

Једна планирана измена могла би да изазове највеће контроверзе. Налази се већ у првом члану нацрта закона, где стоји: "БНД је цивилна и војна спољна обавештајна служба Савезне Републике Немачке."

То звучи банално, али би се тиме по први пут законски дефинисало да је БНД немачка војна обавештајна служба за иностранство. У Министарству одбране то би вероватно било схваћено као фронтални напад, јер би у том случају војна извиђачка средства, која тренутно припадају Бундесверу, вероватно прешла под надлежност БНД-а.

И цивилну и војну безбедносну ситуацију тада би одређивала једна врховна савезна институција, искључиво подређена Канцеларовом уреду – и која у случају рата није део структура оружаних снага.

Још није извесно да ли ће коначни Закон о БНД-у испунити све жеље Канцеларовог уреда. Уобичајене међуресорне консултације још нису спроведене – своје мишљење тек треба да дају и министарства правде и одбране. Из савезне владе поручују да закон хоће да усвоје што пре током наредне године. Време, како се наглашава, притиска .