Стиглиц у Београду: Европа мора да развије независан одбрамбени сектор, душа ме боли када видим преокрет у САД

Европски пројекат је сада више актуелан него икада пре, а Европа треба да буде у могућности да самостално доноси своје одлуке, истакао је Стиглиц на предавању о визији Европе из личне, интелектуалне и политичке перспективе, које је одржао у Европској кући, на позив Француског института у Србији.

"У овом тренутку сам заиста оптимистичан да ће изазови са којима се сада суочавамо, које постављају Русија с једне стране и САД с друге стране, мотивисати Европу да се даље креће ка европским интеграцијама и да продуби ту интеграцију", нагласио је Стиглиц.

"ЕУ зависи од САД војно и технолошки"

Професор на Универзитету Колумбија је упозорио да Европска унија зависи од Сједињених Америчких Држава у војном и технолошком смислу и подсетио да да Европа користи амерички систем сателита Старлинк и клауд за складиштење података, што је доводи у осетљиву позицију.

Према речима нобеловца, Европска унија треба да више улаже у одбрану и технологију, као и у истраживање и развој који су фокусирани на технологије будућности, при чему може да се ослони на вишедеценијска искуства САД развоја индустрије и одбрамбене политике.

Као могуће решење је навео и увођење пореза на корпорације и милијардерима, што би могло да попуни европске фондове.

Рекао је да Европа сама себе није довољно ослободила ризика зависности од америчке војске и опреме, као и од америчке технологије и предала свој економски суверенитет.

"Трампономика" не функционише

Стиглиц је критиковао економску политику председника САД Доналда Трампа, кога оптужује за гажење владавине права и демократије.

Такође, Стиглиц истиче да, како је рекао, "трампономика" не функционише и није у интересу ни САД нити остатка света.

"Европа последњи бастион демократије"

Европа је, сматра амерички економиста, последњи бастион демократије и људских права у модерном друштву и зато треба да ојача своју самосталност.

"Европски пројекат је изразито значајан у овом тренутку, јер нажалост не можете да се ослоните на САД, које су непредвидиве и могу да се понаша на овај или онај начин. ЕУ јесте у овом тренутку основа данашње демократије и највећа подршка људским правима", поручио је Стиглиц.

"Није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном"

Критиковао је договор Европске уније и САД о царинама постигнут у јулу након преговора у Шкотској, који је означио за "капитулацију" ЕУ.

Према његовим речима, првобитни приступ Европске уније "нула за нула царина" (zero for zero) је био исправан приступ у преговорима са Сједињеним Америчким Државама, али на крају је ЕУ добила царине од 15 одсто у замену за "ништа".

Притом, приступ европским тржиштима је исто тако важан као приступ америчким, европска трговина је веома велика, тако да није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном, додаје Штиглиц.

Након договора о царинама, САД су почеле да траже још уступака више од Европе, пре свега уступање по питању регулативе као што је Закон о дигуталним тржиштима (ДМА) и Закон о дигиталним услугама (ДСА), што је, према речима Стиглица, показало да је трговинско примирје било само привремено.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци"

Стиглиц, чији су родитељи који су пореклом из данашње Белорусије емигрирали у САД, приметио је да је Америка имала раније велике користи од имиграната док се сада преокренуо тај тренд и многи амерички научници и интелектуалци пореклом из других земаља напуштају Америку како би се бавили истраживањима.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци", додао је Стиглиц.

Како је рекао, током својих студија у Европи је закључио да се европски универзитети много више баве питањима неједнакости и колонијализма у односу на америчке академске институције.

"Међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју"

Сматра да Европа данас много више обраћа пажњу на проблеме климатских промена него САД.

Стиглиц је рекао да у данашњем свету глобализације међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју, јер само доприносе нестабилности и неравноправности, али и да је та неспутана глобализација оставила САД без индустрије, пошто сада више ни бродове не може самостално да производи.

"Надам се и молим се да је Трамп само привремени феномен", додао је Стиглиц.

"Шок терапија у источној Европи само дала прилику неким људима да краду од других"

Говорећи о свом искуству са земља Југоисточне Европе које су прошле кроз транзицију ка тржишној економији, истакао је да је веома важно да се направи чврста инстутиционална инфрастуктура како би економија могла да функционише.

Поручио је да је неопходан добар правни оквир за већу конкурентност, управљање корпорацијама и друго.

Сматра да тзв. шок терапија која је била примењена у неким земљама источне Европе као што је Русија није донела резултате, јер је само, како је рекао, дала прилику неким људима да краду од других.

"То је као прича о корњачи и зецу када се испоставило да је корњача била успешнија", приметио је Стиглиц.

Стиглиц је рекао да је најважније што је утицало на успех економија у транзицији био однос са Бриселом, односно придруживање ЕУ и рад са ЕУ у изградњи институционалне инфраструкуре.

"Вештачка интелигенција би могла да нас уништи"

На питање шта мисли о развоју вештачке интелигенције, Стиглиц је рекао да ова технологија има огроман потенцијал који би, ако се не контролише и не усмери на добар колосек, могао да представља опасност која може да нас уништи.

Према његовим речима, најистакнутији стручњаци за вештачку интелигенцију, попут Џорџа Хинтона, су упоредили потенцијал ВИ са атомском бомбом.

Разговор са Стиглицом је водио директор Француског института у Србији Амос Рајхман, а добродошлицу су му пожелели амбсадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат и амбасадорка Француске Флоранс Ферари.