Дронови, ракете, модуларни оклопњаци - шест најинтересантнијих система наоружања представљених у Каиру

Више од 400 излагача представило је готово све што се тренутно развија, испитује, постоји и користи у армијама широм света. Највећи број експоната очекивано су биле макете, али било је и оних, “правих” примерака. Направити ужи избор од свега приказаног било је тешко, али ако се изузму традиционални играчи и њихови добро познати пројекти, пешадијско наоружање и пратећа опрема, онда се може издвојити неколико различитих система.

Домаћин главна атракција

Ако је судити по гужви посетилаца и жељи да се дође до фотографије, онда је египатски “РААД 200” свакако једна од највећих звезда овогодишњег сајма. Међутим, није у питању новитет, будући да је овај систем премијерно представљен на прошлом сајму у Каиру.

У питању је вишецевни ракетни лансер смештен на гусеничну платформу, настао као резултат рада инжењера у војној фабрици 200, која послује под окриљем Министарства војне производње Египта.

Ватрена моћ огледа се у 30 ракета калибра 122 мм, које су смештене у два блока са по 15 комада, а целокупна салва од 30 ракета, након заузимања елемената гађања, испаљује се за 15 секунди.

Оно што је међутим новина јесте његова напреднија варијанта “РАД’А 300” (срп. одвраћање 300) коју одликује могућност употребе различитих калибра, а самим тим и дејство по циљевима на различитим даљинама.

Главни адут и новина овогодишњег сајма свакако је модуларност система у погледу употребе више различитих калибара, као и могућност дејства по циљевима на даљинама до 300 километара.

Према наводима произвођача, маса празног возила је око 16,6 тона, а брзина кретања по уређеним и неуређеним путевима износи око 40 км/х.

Нови-стари оклопњаци

Оклопна возила точкаши СТ-100 и СТ-500 засијала су у новом светлу али и под новим брендом. Брзорастућа египатска компанија Амстоне чини се да је представила две платформе као своје кључне адуте, а има и неколико разлога за то.

У питању су возило отпорно на мине и дејства из заседе (СТ-100) лако тактичко возило (СТ-500) али ово је само подела “на прву лопту”. Наиме платформа СТ-100, захваљујући модуларности подвозја, може послужити као основа и за командно возило, амбулантно возило, возило за осматрање и извиђање, оклопно борбено возило, а уз одређене модификације чак и као возило за деминирање.

За ову сајамску прилику, произвођач је представио и варијанту вишецевног лансера ракет (12-цевни лансер смештен је на задњем делу платформе).

Ипак не треба очекивати “тешки ве-бе-ер”, већ се пре свега ради о калибру 107 мм. Посебну пажњу привлачи степен балистичке заштите који је у основној варијан на нивоу СТАНАГ 4, односно штити посаду од дејства муниције калибра 14,5мм са предње и бочних страна, уз могућност додатног унапређења заштите.

У нешто мањој и лакшом варијанти (СТ-500), још један интересантан детаљ. Замена мотора на терену за мање од 10 минута, без захтевне логистике, што је у условима савременог бојишта изузетно велика предност.

Кроз разговоре са представницима компаније демонстриран ми је начин приступа мотору, а суштина брзе замене огледа се у његовом извлачењу кроз предњу маску, сопственим витлом на предњем бранику.

Српски Комарац-3 премијерно у свету, све веће интересовање за Гаврана

Иако је премијера дрона-камиказе Комарац-3 одржана током протеклог сајма Партнер 2025 у Београду, Египат је био идеална прилика за његову премијеру у свету.

У питању је јуришни дрон за једнократну употребу, а убојна моћ огледа се у бојевој глави маљутке 2Т која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус је до 10 км, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Уз овај пројекат, стајао је изложен и наш “Гавран”. У питању је тзв. лутајућа муниција, а у Египту је представљен пројекат у калибра 175 мм, са бојевом главом из ваљевског Крушика.

У првој верзији, калибар је био 145 мм, са бојевом главом из чачанске Слободе, а чини ми се да сам ће овај пројекат доживети додатна унапређења.

Подсећања ради, “Гавран” је интегрисан на возило “Александар ујединитељ” и то 8 кутијастих лансера. У овом случају, поред лансирне верзије, систем прати још једно возило у конфигурацији командног возила.

На крају, постоји и верзија са 27 кутијастих лансера у којима су смештени “Гаврани”, а као шасија у том случају користи се камион МАН.

Бугарски убица дронова

Из комшилука долази један врло интересантан новитет. У питању је систем за борбу против дронова, базиран на 24 модификоване ракете С-5 калибра 57 мм са фрагментационом бојевом главом.

Систем је потпомогнут сопственим радаром на кратком домету, који ротирајући покрива простор од 360 степени али и вештачком интелигенцијом.

Декларисан као аутономни и аутоматски хард-кил систем за пресретање и неутралисање дронова и беспилотних летелица, систем сам врши прорачун трајекторије лета у складу са улазним елементима, након чега долази до лансирања ракете.

Захваљујући савременој генерацији темпирних упаљача и поменутом прорачуну путање, односно тачке пресретање, није неопходно додатно вођење ракета.

Наиме, након активирања  бојеве главе формира се “облак” фрагмената у пречнику од око 20 метара, чиме се обезбеђује изузетно висок проценат успешности дејства.

Вишецевни лансер РП-24 може бити стационарног типа или смештен на приколицу чиме добија на мобилности, а тренутно се налази у завршној фази тестирања. Уз то, ваља напоменути да одређене компоненте за овај систем производи и једна фирма у Србији.

Извиђање са вертикалним полетањем и слетањем

Када су конструктори дронова у питању, крилатица “небо је граница” заиста има своје пуни смисао.

Изгледа су се инжењери компаније Shield AI водили управо њоме када су осмислили пројекат V‑BAT.

У питању је беспилотна летелица са вертикалним полетањем и слетањем, а њена посебна предност огледа се у томе што не захтева ни писту ни катапулт, већ може аутономно да полети и слети у урбане средине, на бродове, кровове зграда или на друге изузетно ограничене просторе.

Покреће је мотор на тешко гориво што омогућава продужено трајање мисије од преко 12 сати лета, а захваљујући модуларној конструкцији, може да носи различите врсте корисног терета попут сензора, радара, камера и опреме за електронско ратовање.

Због тога је погодна за мисије извиђања, надзора, идентификације и обележавање циљева и обавештајне операције (ИСТАР).

Једна од кључних предности је отпорност и оперативност у условима електронског ометања, као и веома брзо распоређивање за које је потребно мање од пола сата и само две особе.

Због своје високе модуларности примену може наћи у специјалним јединицама, ратној морнарици, граничној полицији али и другим снагама безбедности.

Интересантно је да произвођач посебно истиче како је платформа доказана у реалним борбеним условима. Ту се пре свега мисли на резултате и позитивна искуства до којих је дошла Украјинска војска користећи ову летелицу у ИСТАР мисијама дубоко унутар територије коју контролише руска војска.

(Не)заборављена “Шилка”

Рат у Украјини најбоље је показао колико од користи могу бити неки “превазиђени” или “застарели” системи попут ЗСУ-23-4 “Шилка”.  

Да стара совјетска дама не падне у заборав побринули су се инжињери из Словачке, који су на сајму у Египту представити модернизовану верзију овог самоходног противваздушног система кратког домета.

У основи су и даље 4 топа калибра 23 мм, подржана 3Д радаром и намењена за уништавање дронова, беспилотних летелица, хеликоптера, као и за дејство по живој сили и циљевима на земљи.

Пакет модернизације прилично је разноврстан и подразумева интеграцију савремене оптоелектронике, ометача дронова, ракетних ПВО система кратког домета, као и модернизацију погонског блока, односно мотора и мењача.

Овакав пројекат чини се да је усмерен пре свега према купцима са нешто скромнијим буџетима, али и у ситуацијама када вам је свако средство ратне технике на бојном пољу драгоцено, без обзира на његову генерацију.