Рат у Либану – замак с погледом, Саладин, темплари и неексплодирана бомба

Тела Хаитама Алија Табтабаија, ветерана свих похода Хезболаха и шефа војног крила ове организације и још четири особе извучене су из гомиле шута, пре него што су америчке дипломате од Либанаца затражиле да ископају бомбу и врате је произвођачу.

Тако бар тврди неколико либанских медија, који су вест илустровале прилично мутним фотографијама неексплодиране муниције која лежи на прашњавом степеништу.

Израелци, Американци, али ни представници либанских власти нису коментарисали ову информацију, објављену тачно на годишњицу примирја између Израела и Хезболаха, успостављеног уз велики притисак Америке.

Примирје за које нико не хаје

За годину дана оваквог мира, осим Ел Табтабаија и четворице неименованих жртава, у израелским нападима убијено је добрано више од 2.000 Либанаца, припадника Хезболаха, цивила, случајних пролазника, или једноставно људи који су се у зао час нашли на погрешном месту.

Власти у Бејруту тврде да је Израел од 27. новембра прошле године у 12.000 наврата прекршио споразум о прекиду ватре, укључујући упаде командоса, ваздушне ударе, разарање објеката, отмице, нападе на цивиле и минирање свакојаких објеката.

Због свих тих фактора, са југа Либана је, до сада, избегло више од милион људи.

Израелци тврде да неће прекинути нападе све док Хезболах не буде разоружан. Следбеници ”Божје партије”, пак, сматрају да је предаја немогућа све док се израелски војници налазе на либанској територији.

Тел Авив захтева да се, уз разоружање, сви припадници Хезболаха повуку северно од реке Литани, која још 2006. године и резолуције УН којом је прекинут претходни сукоб ове две стране, слови за кључну линију разграничења.

Саладин, Арафат, темплари, Мамелуци…

Најбољи поглед на поља смрти, како обале ове реке називају либански медији, пружа се са бедема замка Бофор, чије су зидине у претходних девет векова издржале налете темплара, Саладинових ратника и Мамелука, али и израелске артиљерије, авијације и дронова.

Последњи јуриш на овај замак извели су 1981. године израелски војници, које су покосили рафали Палестинаца скривених у рушевинама места које Арапи називају Калат еш Шакиф.

Наводно, прву фортификацију на овом месту изградили су још Римљани, али су основе постојећих зидина и околних парапета поставили крсташки витезови Фука Јерусалимског у 12. веку.

Саладин је, баш пред овим зидинама бичевао Ренауда од Сајета, све док се опкољени витезови нису предали.

Крсташки ратници, овај пут Темплари, поново су заузели замак Бофор 1240. године и држали га наредне три деценије, све док се пред капијама није појавила војска мамелучког султана Бајбара.

Поглед са овог места запањио је почетком 20. века и Лоренса од Арабије. Ту је, пред битку са Израелцима, извесно време боравио и палестински лидер Јасер Арафат.

Негде у подножју брда на којем се замак налази су и остаци израелског борбеног авиона ”скајхок” који су оборили Палестинци.

Данас, у подножју 700 метара високог узвишења на којем се замак налази, стоје изгорени остаци возила која су, у неком од безбројних напада, уништили Израелци.

Са остатака највише куле за лепог времена, тврде сведоци, види се и врх планине Хермон у Сирији, али израелски градић Метула, који је у великој мери разрушен у ракетним нападима Хезболаха.

Све друге рушевине у долини реке Литани резултат су израелских напада.

Осим зидина замка Бофор, које су претекле векове напада катапултима, стрелама, ракетама и бомбама.

Либанци се надају да ће њихова држава, попут ове тврђаве, преживети и овај рат - уколико се, некако, примире Израелци и Хезболах.