Верске тензије и борба за нафту – шта стоји иза Трампових претњи Нигерији

Нигерија има 220 милиона становника и готово је једнако подељена између хришћана и муслимана, у претходних 15 година и једни и други су били на мети терористичких група у тој земљи.

"Ако нападнемо, то ћемо учинити брзо, свирепо и слатко. Баш као што терористи нападају наше драгоцене хришћане. То су драгоцени људи. То су сјајни људи. Оставите их на миру. Упозорење: нигеријска влада би требало да делује брзо, пре него што буде прекасно“, рекао је председник САД Доналд Трамп.

У земљи са 371 етничком групом, у којој се говори 500 дијалеката надлежни тврде да закон штити слободу вероисповести и да ће уложити напор и ангажовати међународну дипломатију у борби с терористима. Није извесно хоће ли у то убедити америчку администрацију и да ли су то и једини мотиви. Нигеријци се против терористичких група боре већ деценијама, отуд ни помоћ, без нарушавања суверенитета, ова земља не одбија.

"Америка и Нигерија имају свој суверенитет и то је нешто што постоји с разлогом. Не видим разлог зашто би онда Доналд Трамп, амерички председник ударао у ратне бубњеве у правцу Нигерије за ствари које заправо немају основа“, сматрају становници Лагоса.

Наводе да ће се хришћанска популација драстично смањити ако се ствари овако наставе и то је чињеница. На северу хришћани се плаше да покажу своју веру у јавности јер се осећају угроженима, додају становници Лагоса.

Мотиви за могућу интервенцију

Могућу интервенцију познаваоци подсахарског региона тумаче као последицу лобирања црквених група на америчком тлу, на афричком, мотива је више. Нигерија би на пример у случају да престане да извози нафту сада, имала резерве за 237 година па је зато и додатно предмет пажње.

"Америка се труди да прода своју војну технику, пре свега паметну муницију док је Кина највећи инвеститор у инфраструктуру, у железнички и путни саобраћај, док Русија нема директан утицај у Нигерији као ове две силе али има у непосредном суседству у региону Сахела“, рекао је др Данило Бабић са Института за међународну политику и привреду.

У земљи подељеној на муслимански север и хришћански југ, која се бори са корупцијом и са последицама различитих економских криза, уништење организације одговорних за нападе у Нигерији није једноставно.

Ћутање међународне заједнице на отмицу девојчица

"Један од најбруталнијих догађаја, поред убистава људи, била је и отмица девојчица. Преко неколико стотина девојчица у Нигерији је отето од стране терориста Боко Харама, многе су злостављане, присилно удате за терористе. Међународна заједница је ћутала и није имала успеха, ни дипломатских, нити у употреби тврде моћи. С тероризмом не можете се тек тако брзо обрачунати. Ви можете брзо убити њихове представнике или уништити њихову инфраструктуру, али мало се теже обрачунати са њиховом идеологијом“, каже Марија Ђорић са Инситута за политичке студије.

Боко Харам, није и једина терористичка организација у Нигерији. Исламска држава Севера Африке, као и Фулани милиција коју је формирала истоимена етничка група и која напада пре свега хришћанске фармере у Нигерији једнако су безбедносни ризик. Могућа интервенција утицала би на све њих.

“Сукоби су се већ преливали у прошлости из Нигерије у неке суседне земље, као што је Нигер, као што је Камерун, као што је Чад али свакако сада имате и велики број избеглица која су морале да напусте своје фарме, тако да се око три милиона људи већ налази у избеглишту. То је велики и безбедносни и социјални и економски проблем“, навела је Ђорићева.

Бабић је рекао да у Камеруну 94-огодишњи председник има 8. мандат док Чад игра улогу у геноциду у Судану и за крај је штетно што се овакве ствари потенцирају из центара моћи јер ова интервенција скреће пажњу с правих жаришта у Судану и протеста омладине у Танзанији и Камеруну.

У Нигерији је од почетка године регистровано 1.923 напада на цивиле, од тога, на хришћане, због вероисповести 50. Напади су чешћи на северу земље где муслимани чине већину.