Стотину тела на Тргу Светог Луке, или колико ужаса може да издржи Рио де Жанеиро

Гувернерова канцеларија је дневна соба. Канцеларија градоначелника је трпезарија, а цео град је башта. Фавеле су пак скривено двориште у које се одлаже ђубре, писала је књижевница Каролина Марија де Жезус, која је, пре него што је признат њен рад, прехрањивала децу копајући по ђубриштима бразилских фавела.

У ноћи између среде и четвртка у две такве фавеле, Алемао и Пења, упало је око 2.500 полицајаца који су, пуцајући на све што се креће, покушали да криминалцима уруче безмало 200 налога за хапшење. Рано изјутра, становници тих фавела су по шумарцима сакупљали тела убијених, слажући их по уличицама и трговима, како би породице могле да их идентификују.

Убијено је између више од 100 становника фавела, међу којима је већина имала полицијске досијее, као и двадесетак припадника банди из других делова земље, који су у највећем бразилском граду покушавали да се сакрију од закона.

Ниједан од убијених наводних криминалаца није био на списку за хапшење.

"Сви налози за хапшење су уручени", кратко је реаговао шеф јавне безбедности Виктор Сантос.

Страдала су и четворица полицајаца.

Лидери банде "Командо вермељо", која контролише ове две фавеле, нису пронађени.

Место које је уплашило и Квинсија Џоунса

"Када одем у бразилске фавеле, осећам се као у неким деловима Чикага. Исто је, само још насилније. Покушавамо да их спречимо да продају дрогу. Видим децу са "калашњиковима", деветогодишњаке наоружане пиштољима. Знате, они се не играју. У поређењи с њима, ми смо као часне сестре", овако је славни амерички музичар и продуцент Квинси Џоунс својевремено описао живот у фавелама.

У атмосфери коју су описали Марија Жезус и Квинси Џоунс, временом, успостављен је систем владавине независан од бразилског правосуђа и полиције, заснован на прилично окрутним правилима и усмерен искључиво ка заштити интереса шефова банди.

Гомила лешева, који су остали иза полицијске акције у Пењи и Алемау, како пише дневник Глобо, далеко превазилази количину насиља на коју су Бразилци већ добрано навикли.

Од пет најкрвавијих полицијских акција у историји Рија, четири су се догодиле за мандата гувернера Клаудија Кастра. Тако је у фавели Жакарезињо, у мају 2021. године убијено 27 особа.

Талас масовних убистава, полицијских и оних за које су одговорне банде, натерао је локалне невладине организације да модификују терминологију, па се масакром, сада, уместо инциденти са три, називају само догађаји са осам или више мртвих.

Непуна 24 часа после полицијске акције, припадници "Командо вермељо" су наставили да патролирају фавелама, пише дневник Фоља де Сао Пауло, наводећи и да је Алемао већ годинама центар за дистрибуцију дроге и оружја у друге делове Рија, те да у тај део града месечно стиже око 10 тона различитих дрога и стотињак комада оружја.

"Уместо да се усредсреди на спречавање токова оружја, кокаина и марихуане, полиција се одлучује за конфронтације доводећи у опасност животе људи, узрокујући бол, трауме и економске последице", пише Глобо.

Криминалци су, како се чини, одлучно одговорили на упад полиције, па су отели 70 аутобуса градског превоза и њима препречили улице, затворили најмање 40 локалних школа и проузроковали низ других проблема у граду.

Ништа се, суштински, није променило, осим што је подигнут ниво ужаса на који ће становници Рио де Жанеира морати да се навикну.

Црвена команда, или банда из Пакленог котла

Друга по утицају банда у Бразилу, "Командо вермељо", настала је у казаматима суморних објеката некадашњег карантина "Иља гранде", који је током војне диктатуре претворен у затвор.

Затвор, стотињак километара удаљен од Рија, који је назван "Паклени котао", пре педесетак година постао је место на којем је настао чудан савез криминалаца и левичара, назван "Црвена команда".

Убрзо, та организација била је осумњичена за серију политички мотивисаних убистава, али и ширење у неколико других затвора у којима су, под претњом смрћу, неутралисали утицај других банди.

"Црвена команда" нагло је појачала утицај 1980. године, када је један од њених лидера, Жозе Салдања побегао из затвора и постао прави национални херој после вишечасовног ватреног обрачуна са око 400 полицајаца.

Убрзо затим, успоставили су сарадњу са колумбијским нарко-картелима и постали главни дистрибутери кокаина у Рију. За одбрану тог посла биле су им потребне оружане снаге, чије су припаднике регрутовали по сиромашним фавелама.

До 2005. године, контролисали су лавовски део најопаснијих делова Рија, али су се лидери "Црвене команде" десет година касније посвађали, па се организација распала на два дела.

Познати су по окрутном поступању са особама за које сматрају издајицама, па су пре две године мучили и касније убили три дечака, оптужујући да су једном од лидера украли папагаја.

Рачуна се да "Црвена команда" броји око 30.000 људи, те да је одговорна за десетине убистава у фавелама.