Таковска 10: Убиство Чарлија Кирка као окидач - десница уједињена, свет подељен, Србија на испиту
Десничарски покрети широм света доживели су убиство младог америчког конзервативца Чарлија Кирка као позив на узбуну, а можда и устанак. Кирк који је био сушта супротност стереотипу младог конзервативца није пропуштао прилику да хвали председника САД ДоналдаТрампа. Какве ће последице његово убиство имати по свет и како ће утицати на Србију за Таковску 10 говорили су новинар Филип Родић, научни сарадник на Факултету политичких наука у Београду Милош Вукелић, правник Милан Антонијевић и Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.
Милан Антонијевић, који је гледао различите Киркове подкасте и наступе, рекао je да није био склон вођењу дијалога по традиционалним принципима.
"Доста је прекидао саговорнике на скупу, није баш био демократичан. Хтео је да победи свакога, што је легитимно, али опет кад се нађете преко пута великог броја студената, младих и неких других не морате баш сваког понизити. Он је имао жељу то да уради у сваком дијалогу и што се мени не свиђа", рекао је Антонијевић.
Антонијевић верује да један систем стоји иза њега, као и иза многих популиста, али истиче да је најважније осудити оно што се на крају десило.
Милош Вукелић је рекао да је Чарли Кирк један класични хришћански евангелистички проповедник и да је често своја уверења црпео из вере, што није страно у америчкој историји.
Подсетио је на догађаје који су хронолошки следили од одвајања Американаца од Енглеске, преко борбе за права мањина, борбе против рата у Вијетнаму и Мартина Лутера Кинга до убиства Хедер Хајер, које је променило политику друштвених мрежа.
"Након тог догађаја демократе су, у сарадњи са великим технолошким компанијама, решиeи да санкционишу говор на друштвеним мрежама, јер су сматрали да је тај млади човек, који је такође имао 21 годину и користио ауто као средство за убиство, заправо радикализован на друштвеним мрежама. Од тог тренутка у августу 2017. године, ви имате све оне рестрикције на друштвеним мрежама, које нисте имали пре тога", навео је Вукелић.
Родић: Одавно је сукоб две странке у САД прешао из вербалног у физички
Новинар Филип Родић сматра да су сукоби конзервативаца и либерала у САД одавно прешли из вербарлних у физичкe.
"Ако не и пре, онда за време протеста Црни животи су важни и све што се дешавало тада. Имали смо убиство демонстраната, када се један десно оријентисан младић са аутоматском пушком суочио са демонстрантима леве оријентације. Он је отворио ватру, а суд је проценио да је у питању била самоодбрана. Ослобођен је оптужбе", рекао је Родић.
Покушај убиства Донална Трампа, онај који је изведен практично до краја, али је срећа спасила тадашњег кандидата за председника САД да не погине, давно је прешао границу сукоба у Америци, истиче Родић.
Антонијевић: Глобални је тренд да дебата одумире
Кирк је са само 18 година био оснивач покрета "Прекретница", а многи га сматрају и човеком дебате.
"Дебата је била први показатељ онога што је он желео да покаже, али када дубље анализирате ње није било много. Глобални је тренд да дебата одумире. Мислим да би требало да видимо на који начин она може да се врати у јавност. Дебата и дијалог имају своја правила, не можете ни на који начин понижавати саговорника и да од тога немате ништа, осим неког личног задовољства", рекао је Антонијевић.
Једна ствар око које се десница тренутно снажно уједињује је однос према мигрантима или азилантима и то се не догађа само у Америци, већ и у Европи.
Радош Ђуровић из искуства наводи да је то последица организованог интереса.
"Кроз таква сочива бих гледао и ову ситуацију у Америци, па и у Европи. Миграције нису нешто што може да се анализира кроз говор појединих особа, већ бих рекао да је један значајан део система усмерен на то питање и политичких елита у конкретном случају. Када говоримо о Америци, чак не бих рекао ни да Трамп сам и онај ко је ′гејм чејнџер′ или неко ко мења ставове према политици, већ експонент неких политика које дуго већ постоје", истакао је Ђуровић.
Ђуровић све те поделе сада у Америци види као плодно тло да се миграције истакну као главни проблем у коме треба да се привуче пажња.
Филип Родић наводи да се проблем имиграције и замене становништва, који неки представљају као теорију завере, одиграва пред нашим очима све време, наводећи и сопствени пример током живота у Франкуској из које се вратио, како наводи, у најгорем тренутку у јуну 1991. године.
"Ја се нисам добро осећао одвојен од својих пријатеља, породице и корена, Могу да замислим тек како је некоме ко дође из сасвим другог дела света и мора да се уклопи у то. Ти људи се не уклапају савршено добро због начина на који држава приступа, као што је сучај у немачком и француском приступу и они и не желе да буде идеалан. Драго ми је кад се људи држе онога свога и када поштују цене то своје, а не одбацују га верујући да је туђе увек лепше", навео је Родић.
Вулекић: Миграције су највећи политички проблем САД и Европе
Било то питање манипулације или не, било то питање уверења или не, миграције јесте највећи политички проблем у САД и у Европи, истиче Милош Вукелић.
"Можемо да погледамо бројке. Крајем 19. и почетком 20. века имали сте оне огромне таласе исељавања Италијана, Немаца, Ираца, Пољака, као и гомилу народа из Аустро-Угарске па и Југословене, између осталог. И због тога што сте имали тај проблем, ви сте онда раних двадесетих година у Америци имали тај имиграциони акт који је подразумевао да само два одсто од постојеће популације становништва САД-а те етничке која постоји сад у том тренутку, рецимо Срба 1921. само два одсто је дозвољено да уђе у САД у наредним годинама", рекао је Вукелић.
Имали сте ситуацију у тридесетим годинама двадесетог века да је само 500.000 укупно ушло у САД, а данас само за време Бајденове администрације, ви сте од 2021. до 2025. године имали између осам и десет милиона контаката на јужној граници САД-а. Америци су потребни радници, Европи су потребни радници, истиче Вукелић.
"Америка има циклусе, прво прими изузетно велики број људи, а онда од њих прави Американце", објашњава научни сарадник на ФПН-у.
Коментари