Трампов прекор, Сијев осмех и Путинова нафта – Индија на раскрсници, дипломатија на тесту

Ово је време да сарађујемо са Америком, управљамо односима са Кином, негујемо везе са Европом, уверимо Русију, укључимо Јапан у игру, привучемо суседе, проширимо окружење и ојачамо традиционалне кругове подршке, написао је индијски министар спољних послова Субрахмањам Џаишанкар у својој књизи "Индијски пут – стратегије за неизвестан свет" из 2020. године. Више од деценије, Индија себе представља као кључног ослонца у новом мултиполарном поретку – једном ногом у Вашингтону, другом у Москви, а са погледом упртим у Пекинг. Међутим, конструкција почиње да се љуља – Трамп је од пријатеља постао критичар, оптужујући Индију да пуни руску ратну касу куповином нафте, а власти у Делхију осећају прве последице америчких царина на њихову робу од 50 одсто.

Са слабљењем мултиполарности, многи аналитичари кажу да ће планирани сусрет индијског премијера Нарендре Модија са кинеским председником Си Ђинпингом у Пекингу мање изгледати као дипломатски тријумф, а више као прагматично приближавање. Спољна политика Индије налази се на нелагодној раскрсници.

Две табле и два света

Индија се истовремено налази у два табора – стуб је Вашингтонског индо-пацифичког "квадрата" са Јапаном, Сједињеним Америчким Државама и Аустралијом, али је и чланица Шангајске организације за сарадњу, блока који предводе Кина и Русија и који често делује супротно интересима САД. Делхи купује руску нафту по сниженим ценама, док истовремено привлачи америчке инвестиције и технологије и припрема се да седне за сто на самиту Шангајске организације у Тјанђину наредне недеље.

Индија има конкретну заједничку сарадњу у секторима технологије, инфраструктуре и безбедности хране са Израелом, Уједињеним Арапским Емиратима и Америком, док је део трипартитне иницијативе са Француском и УАЕ.

Аналитичари сматрају да баланс није случајан и у складу је са идејом да ангажман са супротстављеним таборима доноси предност, а не ризик.

"Односно, ово је лош избор, али је алтернатива – да се придружите било ком великом савезу – још гора", каже бивши амбасадор Индије Џитендра Натх Мисра, сада професор на Универзитету "О. П. Џиндал".

Ипак, глобалне амбиције Индије и даље надмашују њене капацитете.

Ограничена моћ

Са економијом вредном четири билиона долара, Индија је пета економија света. У поређењу са Кином (18 билиона), Америком (30 билиона) то је и даље мало.

Уједно, индијска војна индустрија још је слабија – највећи су увозници оружја, а нису ни међу првих пет извозника. Домаћа производња је ограничена, а већина врхунске војне технологије и даље се увози.

Тај јаз обликује дипломатију и, између осталог, разлог је Модијеве посете Кини, која делује као опрезно отопљавање односа замрзнутих после смртоносних окршаја у Галуану 2020. године.

Сигнали из Пекинга

Амбасадор Кине у Делхију Сју Фејхонг недавно је осудио оштре тарифе Вашингтона на индијску робу, назвавши САД "насилником". Прошле недеље, кинески министар спољних послова Ванг Ји такође је заузео помирљив тон током посете Делхију, позивајући две земље да се гледају као "партнери", а не "противници".

Стручњак за стратешка питања Хепимон Џејкоб приметио је да ће сарадња са Кином бити главна стратешка преокупација Индије у наредном периоду.

"Постоји извесна трилатерална динамика Индије, Кине и Русије. Ти тространи разговори одражавају глобална прилагођавања на политику САД и омогућавају Делхију и Пекингу да сигнализирају Вашингтону да су алтернативни блокови могући", указује Џејкоб.

Русија, нафта и амерички прекор

Шира слика показује колико велике силе могу да помире супротстављене интересе. Како истиче Сумит Гангули са Хуверовог института Универзитета Станфорд, ривалство САД и Кине остаје "структурно непомирљиво", док је Русија сведена на "млађег партнера" Пекинга. У том контексту, маневарски простор Индије постаје јаснији.

"Тренутна стратегија Индије, колико могу да разазнам, јесте да покуша да одржи радне односе са Кином и тако купи време", истиче Гангули.

Када је реч о Русији, Индија показује мало спремности да попусти под америчким притиском.

Снижена руска нафта и даље је кључна за њену енергетску безбедност.

Недавна посета Џаишанкара Москви сигнализира да, упркос западним санкцијама и растућој зависности Русије од Кине, Делхи и даље види вредност у топлим односима – и као енергетску линију спаса и као доказ сопствене аутономије.

Гангули наглашава да Индија продубљује везе са Русијом углавном из два разлога – плаши се још већег зближавања Москве и Пекинга и услед погоршања односа Делхија и Вашингтона под Трампом.

Трампове поновљене изјаве о посредовању у сукобу између Индије и Пакистана изазвале су бес у Делхију, док је дуго најављивани трговински споразум наводно пропао због америчких захтева за већим приступом индијском пољопривредном тржишту.

Трампови јавни прекори због куповине руске нафте додатно су охладили односе – што Индија сматра необјашњивим, јер је Кина далеко већи купац.

У ширем историјском контексту, Вашингтон је уводио санкције Делхију после нуклеарних проба 1974. и 1998. године, које су изоловале Индију и годинама нарушавале односе. Десетак година касније, две земље су потписале историјски цивилни нуклеарни споразум, показујући спремност да превазиђу неповерење када је то диктирала стратегија.

Вашингтон или аутономија

Кључно питање сада није да ли ће се односи опоравити, већ какав ће облик добити. У новом есеју у часопису Форин аферс, Ешли Телис из Фондације Карнеги тврди да индијско кокетирање са мултиполарношћу подрива њену безбедност.

Пошто ће САД, чак и у релативном паду, и даље "доминирати над азијским гигантима" Индија би, каже, требало да учврсти "привилеговано партнерство" са Вашингтоном у циљу обуздавања Кине.

"Ако одбије да се определи, Индија ризикује да остане изложена непријатељској суперсили на својим границама", закључује Телис.

Али Нирупама Рао, бивша индијска амбасадорка у Пекингу и Вашингтону, подвлачи да је Индија "титан у чаури" – превелика и превише амбициозна да би се везала за било коју велику силу.

"Њена традиција и интереси захтевају флексибилност у свету који се не дели на два блока, већ се разлаже у сложеније фрагменте", објашњава Нирупама Рао.

Стратешко стрпљење

Упркос овим супротстављеним визијама, једно је јасно – Делхи је дубоко неповерљив према светском поретку који би предводила Кина, а подржавала Русија, са чиме је сагласан и Гангули.

"Искрено, избори Индије су ограничени. Нема изгледа за трајно приближавање са Кином – ривалство ће опстати. Русија може бити поуздан партнер, али само до одређене мере", каже Гангули.

Када је реч о Вашингтону, ствар је битно другачија.

"Чак и ако Трамп остане на власти још три године, америчко-индијски односи ће опстати. Обе земље имају превише улога да би дозволиле да се све уруши због Трампових хировитости", закључује саговорник.