САД успеле да приволе Јапан на велике економске уступке

Почетком ове недеље амерички председник Доналд Трамп самозадовољно је обзнанио на друштвеним медијима да је његова влада кроз преговоре о новим царинама с Јапаном успела да изнуди инвестиције у висини од чак 550 милијарди долара, те убедила ту далекоисточну државу да уклони сва царинска и нецаринска ограничења на увоз америчких аутомобила и пољопривредних производа.

По извештавању домаће штампе, Јапан је пристао да купи чак 100 "Боингових" авиона, америчке пољопривредне производе у износу од осам милијарди долара, те уложи по десетине милијарди долара у америчку енергетску инфраструктуру, индустрију челика, полупроводника и друге области, као и куповину наоружања.

Заузврат Трампова администрација ће великодушно смањити тзв. "реципрочне царине", које то суштински нису, са 25 на 15 процената и такође преполовити нове тарифе на увоз јапанских аутомобила и делова са 25 на 12,5 одсто.

Јапански премијер Шигеру Ишиба нагласио је да, мада његова влада јесте Вашингтону обећала да ће драстично повећати увоз америчког пиринча без царина, тај увоз неће прећи квоту од 700.000 тона годишње која је и иначе ослобођена царина, већ да ће просто контингенту из САД бити дата предност у односу на друге државе у попуњавању те квоте.

У Јапану се, иначе, годишње потроши више од седам милиона тона пиринча, а када се испуни увозна квота, сваки нови увезени контингент пиринча се оптерећује царином од око два евра по килограму (по садашњем курсу).

Наведени коментар био је неопходан како би умирио гласачку базу Ишибине Либерално-демократске партије, у којој значајан део заузимају пољопривредници.

Поред проблема увоза пиринча, за Јапан су током преговора горуће питање представљале царине на увоз возила, пошто они чине највећи део јапанског извоза у САД, а аутомобилска индустрија директно и индиректно запошљава преко пет милиона радника у тој острвској царевини.

Аутомобили као економска узданица

Док су САД, чини се, искамчиле огромну количину кеша за своју нафту, гас, авионе, оружје и пољопривредне производе, највећи резултат вишемесечних тешких преговора за јапанску страну је ублажавање царина на увоз аутомобила и делова за возила.

Умањење нових тарифа на аутомобиле и делове са 25 на 12,5 посто практично значи да ће јапанска возила бити оптерећена царинама од укупно 15 процената пошто су САД наметале глобу од два и по одсто још пре него што је чувени Доналд дошао на власт по други пут.

Та редукција поштедеће јапанске произвођаче (њих седам укупно) трошка од око 10,9 милијарди годишње. Несумњиво им је лакнуло јер су укупне царине од 27,5 посто које су претиле значиле да би њихов оперативни профит пао за читавих 47 одсто, ни пад од 25 посто који се сада предвиђа сигурно не пружа разлоге за задовољство.

Ипак, премијер Ишиба може да каже својим партијским друговима и бирачима да је релативно успео у својој замисли да "сачува оно што се мора сачувати" (читај: "аутомобилску индустрију и пољопривреду").

Јапан је у 2024. години у САД извезао око 1,37 милиона возила, што је више од четвртине његовог укупног извоза четвороточкаша. Kада се томе додају делови, испада да је на аутомобилску индустрију отпала читава трећина јапанског извоза у САД.

Јапански произвођачи попут "Тојоте", "Хонде" и "Нисана" имају више фабрика у Kанади, Мексику и самим САД, па њих царине погађају у мањој мери од предузећа као што су "Субару" или "Мазда", које лавовски део својих возила шаљу америчким потрошачима из своје домовине.

Мада се наставља тренд повећања производње у аутомобилским фабрикама јапанских компанија у САД, сада када су царине оборене на 15 посто, јапански економисти кажу, ситуација се променила у смислу да је тиме уклоњен подстицај да се производни капацитети пребаце из Јапана у САД. По њима, трошкови подизања постројења и обуке радне снаге у САД сувише су велики, а јапанске компаније способне да апсорбују царине од 15 посто рационализацијом производње и другим методама.

Нове Трампове царине на аутомобиле и делове за њих ступиле су на снагу почетком априла и док је у прва три месеца њиховог важења јапанска индустрија покушала да се прилагоди шаљући у САД јефтиније моделе и умањујући цене у јенима, у јуну неки од јапанских произвођача су се коначно одлучили да повећају цене својих аутомобила у САД – "Тојота" просечно за 270 долара.

Први утисци након окончања преговора

Kако би било лепо када би влада у Токију уложила 550 милијарди долара у сопствену привреду, здравство и образовање – ово је вероватно пусти санак многих политичара, бизнисмена и грађана који прате политику у Јапану.

Док они тако с горчином гледају како Трампова влада исисава новац јапанских пореских обвезника и напорним радом стечено богатство њихове државе, ствара се интересантна ситуација у којој, бар засад, аутомобили који долазе директно из Јапана уживају нижу глобу од оних који се производе у Мексику, Kанади, Републици Kореји или Европској унији.

Даље, још нису познати сви детаљи споразума две земље, па се рецимо не зна да ли је и у којој мери реч о путничким или војним авионима "Боинга".

Но, извесно је да је Јапан, када већ широко отвара врата својих трезора, покушао да купи оно што му бар донекле треба (нафта, гас и оружје) или кроз шта ће моћи да подстакне и сопствену привреду. Пуно јапанских компанија, рецимо, производи компоненте за "Боингов" путнички авион "787 дримлајнер".

Поједини западни коментатори оцењују да влада у Вашингтону види договор са Јапаном као узор за друге државе.

Мада се у Земљи излазећег сунца говорило о томе да су Вашингтон и Токио први отпочели преговоре о царинама управо због деценијског пријатељства и блиских савезничких односа, они истичу да је, заправо, Трампова влада у Јапану видела муштерију који ће се најбрже сложити с њеним захтевима, пошто јапанска привреда у великој мери зависи од америчког тржишта и пошто је Јапан у прошлости релативно брзо пристајао на оно што се од њега тражило.

Овог пута преговори, међутим, нису били лаки и због тога што су се дешавали пред саме изборе у Јапану и због тога што тренутни јапански премијер прижељкује више независности у одлучивању од његових претходника, али највише због тога што су последице нових Трампових царина заиста свеобухватне и дубоке.

Далекосежне последице

Сигурно је да је исход тих преговора сада једна врста путоказа, али и терета за владу у суседној Јужној Kореји, која, због сопствених унтрашњих проблема и председничких избора, улази у разговоре са Трамповим тимом са закашњењем.

Исход америчко-јапанских преговора несумњиво показује да за Вашингтон савезничке војнополитичке везе више не играју никакву улогу када је у питању остваривање сопствених (себичних) економских интереса.

За друге земље, међутим, заиста је трагично то што, сада када је једном успело изнуђивање стотина милијарди долара, ни евентуална будућа влада Демократске партије, која је до сада имала више разумевања за економске потребе савезника, вероватно неће преокренути Трампов сурови курс. У том смислу, последице преговора две земље по међународне односе су далекосежне.