Руска парада на северу Африке, Либија поново на ивици рата

Изрешетано тело Абделганија ел Киклија, поред којег се налазио пиштољ, лежало је на поду једне од војних база у Триполију. Ова слика се муњевитом брзином проширила либијским медијима, након чега се његова милиција, дуго сматрана најутицајнијом у престоници, напросто распала.

Шеф владе Абделхамид Дбеиба, кога Либијци сматрају одговорним за убиство, преузео је на неколико сати контролу над скоро читавим градом, пре него што је почела општа пуцњава, која је окончана тек после интервенције Русије и Турске.

Готово истовремено, ново руско оружје - тенкови, пројектили, противаздушни системи и оклопна возила протутњали су кроз Бенгази, приказујући нову снагу владара источне Либије, самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара, али и способност Русије да, упркос рату у Украјини, модерно наоружање пошаље на друга места.

Пекар, дилер и командант милиције

За сада неидентификована особа испалила је, 12. маја, метак у главу Абделганија ел Киклија у војној бази Текбали у Триполију, чиме је окончана скоро 15 година дуга каријера некадашњег пекара, који је сулудим сплетом историјских околности, постао једна од најутицајнијих личности у либијској престоници.

До смрти, био је брутални заштитник интереса Абделхамида Дбеиба, шефа привремене владе коју су Уједињене нације успоставиле 2021. године, надајући се да ће у догледно време бити у стању да организују нормалне изборе.

Ел Кикли, који је почетком рата окупио групу наоружаних људи која је временом прерасла у моћну милицију, контролисао је територију јужно од центра престонице, тик уз канцеларију премијера.

У замену за војну подршку, Дбеиба је Ел Киклију омогућио неометан приступ државним фондовима, преко којих је некадашњи шеф локалне милиције прикупио огромно богатство, али и организовао своје присталице и истинске безбедносне снаге.

Ел Кикли је, прошлог лета, привременом премијеру помогао да смени гувернера централне банке, али су ствари донекле измакле контроли, јер је нови гувернер убрзо потпао под утицаје милиције, радије него владе. Ствари су се додатно закомпликовале када се некадашњи пекар упустио у сложене мутне послове везане за телекомуникације, увоз лекова и нафтну индустрију.

Коначни раскол наступио је прошлог месеца, када су Ел Киклијеви људи киднаповали двојицу високих званичника државне телекомуникационе компаније, која је пуне четири године била главни извор Дбеибиних прихода.

Свега дан касније, Дбеиба је за поход на Триполи мобилисао борце из Мисрате, Зинтана и Завије, али је свеопшти сукоб избегнут, јер је Ел Кикли у међувремену убијен.

Околности овог убиства нису никада рашчишћене, јер су домаћини састанка, лидери "Бригаде 444" тврдили да је Ел Киклијева пратња прва потегла оружје. Либијски медији убрзо ову верзију довели у питање, јер су припадници "Бригаде 444" одмах преузели контролу над територијом коју је, до смрти, контролисао Ел Кикли.

Акцију су пратиле пљачке територије ривала, затим луке Триполи и на концу покушај упада у трезор централне банке, што је довело до избијања уличних борби, које су се убрзо прошириле широм града.

Либијски медији су извештавали о хаосу који је захватио скоро читаву престоницу, нападима дронова самоубица на војне базе и дивљање паравојски у неколико градских насеља.

Грађани Триполија жестоко су реаговали на нови талас насиља, па су изашли на улице бесни због чињенице да милиције некажњено дивљају градом, па су, после неколико сати мирних протеста, кренули ка седишту владе, намерни да га сравне са земљом.

Дочекани су бојевом муницијом, након чега су почеле међусобне оптужбе сукобљених страна - грађани су се додатно разбеснели, док је Дбеиба протест представио као координисану субверзију.

Коначан број жртава у овим сукобима није објављен, али су болнице другог дана пуцњаве објавиле да је убијено најмање десет и рањено више од 70 особа, махом цивила. О броју мртвих и рањених у редовима милиција нема тачних података.

Парада у Бенгазију

Потпуно нова руска војна возила - тенкови, оклопни транспортери и ракетни системи, газили су прашину у Бенгазију на дан годишњице највеће војне победе самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара.

"Операција ел Карама", изведена 2016. године против милиција блиских радикалним исламистима, представљала је крај владавине Ал каиде, Исламске државе и Ансал ел Шарије у околини Бенгазија.

Девет година касније и истовремено са превирањима у Триполију, Хафтар је на улице изнео ново оружје, укључујући борбена возила "спартак" и тигр", модернизоване тенкове Т-72 и противаздушне системе "панцир" и "тор".

Либијски извори наводе да је ово оружје, које раније није било приказивано, испоручено Хафтаровим снагама у претходне две године и то после његовог састанка са руским председником Владимиром Путином у Москви.

Нова ескалација сукоба у Либији спречена је свега неколико дана касније, када су се шефови руске и турске дипломатије, Сергеј Лавров и Хакан Фидан сложили да "употребе утицај како би спречили ескалацију сукоба".

Од 2019. године, када је Хафтар повео трупе у поход на Триполи, у чијим су га предграђима, уз здушну подршку Турске, на једвите јаде зауставиле снаге тамошње владе Хафтар у документима Стејт департмента слови као сарадник "других држава, од којих добија војну помоћ и плаћенике", укључујући и руску компанију "Вагнер".

Напад на Триполи пратиле су оптужбе за ратне злочине, убиства, мучења, насилну регрутацију, уз неколико навода о стрељању заробљеника и сакаћењу њихових тела.

Хафтар се још 1967. године придружио либијским добровољцима пред сукоб са Израелом који је трајао свега шест дана, па будући фелдмаршал и његови саборци нису стигли да се истакну.

Шест година касније, био је део либијских експедиционих снага током Јомкипурског рата, али Гадафијева јединица није никада стигла до линије фронта због противљења египатског председника Анвара ел Садата.

Провео је три године у либијском затвору, пре него што га је ЦИА са још 350 сарадника пребацила у Америку где је убрзо добио и држављанство САД. До повратка у Либију живео је у Ленглију, где се налази и седиште Централне обавештајне агенције.

Либија се, као држава, практично распала паралелно са падом режима Моамера Гадафија 2011. године. Од тада, земља је подељена на западни део који води влада у Триполију и Хафтаров исток. Надаље, Либију тероришу и десетине локалних милиција.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.