Немачка расправа о раду - нова радна етика или повратак у прошлост

"Морамо у овој земљи поново више и пре свега ефикасније да радимо". Том реченицом у свом првом обраћању Бундестагу нови немачки канцелар Фридрих Мерц изазвао је јавну расправу. Она и недељу и по дана касније и даље интензивно заокупља политичке странке.

Генерални секретар Мерцове ЦДУ, Карстен Линеман, сада је стао у одбрану шефа своје странке и позвао грађане да покажу већи ангажман. "Наше благостање, наши системи социјалне безбедности, али и функционалност наше земље, базирају се на томе да будемо продуктивни", рекао је Линеман.

Баланс између рада и живота није ништа лоше, додао је, "али понекад се стиче утисак да се више не ради о балансу између рада и живота, него о балансу између живота и живота".

Мерц се у свом говору заложио за "огроман напор", а раније је на дискусији о економији коју је организовала њега ЦДУ, рекао: "С четвородневном радном седмицом и балансом између посла и живота нећемо моћи да очувамо благостање ове земље".

За младе људе, по Линеману, требало би да важи: "Важно је најпре завршити школовање и обучити се за занимање. То је оно где морамо поново да стигнемо – да се нешто постигне сопственим трудом".

Крај осмосатног радног дана

Изјаве канцелара наишле су на жестоке критике, рецимо код синдиката и опозиционе Левице. Једна од тачака на коју указују критичари јесте то да многе жене раде само пола радног времена због недостатка понуде за негу о деци.

Према коалиционом уговору тзв. "црвено-црне владе" (ЦДУ/ЦСУ и СПД), уместо садашњег осмосатног радног дана требало увести максимално недељно радног времена. Линеман сматра да је флексибилније недељно радно време "посебно важно за породице са децом или члановима породице којима је потребна нега". Такође, концепт "активне пензије" коју владајућа немачка коалиција жели да уведе, требало би да допринесе повећању продуктивности.

Ти планови изазвали су и прве критике: ако се осмосатни радни дан замени максималним недељним радним временом, то би могло значајно да оптерети запослене, сматра удружење лекара Марбургер Бунд. Јер, многи су, како додају лекари, већ сада оптерећени. "Законски и колективни прописи су мере заштите које треба сачувати", поручило је удружење. Упозорило је и да већ сада постоје изузеци у Закону о радном времену који омогућавају прекорачење максималног дневног радног времена на основу колективних уговора.

Тренутно је радно време у Немачкој ограничено на осам сати дневно. У изузетним случајевима могуће је продужење на највише десет часова, на пример ако се ти прековремени сати касније надокнаде (у новцу или слободним данима). За недељно радно време предвиђена је горња граница од 48 сати. Али и ту постоје изузеци.

Против растерећења богатих

У поређењу с другим економски јаким државама, Немци раде релативно мало сати, показује анализа Института за немачку привреду, који је иначе близак послодавцима. Стручњаци притом сматрају да су таква поређења само делимично релевантна, између осталог и због различитих стопа рада са скраћеним радним временом. А не треба занемарити ни да у неким браншама постоје милиони прековремених сати.

Социјалдемократе (СПД) су се последњих недеља такође изјаснили за флексибилније недељно радно време, али изјаве Линемана некима у СПД-у иду предалеко. "Уместо да људи оптужују да су лењи и расправља о смањивању социјалних давања, коначно би требало укључити оне с високим примањима у опште добро – како кроз порезе, тако и кроз социјална осигурања", рекла је заменица председника посланичке групе СПД-а у Бундестагу Дагмар Шмит.

Осим тога, сматра она, потребно је више друштвене солидарности у здравству и нези. Шмит наглашава да "онај ко жели већу запосленост, тај мора да растерети породице и праведније да расподели неплаћени рад за негу између мушкараца и жена".

Председник њене странке, савезни министар финансија Ларс Клингбајл, такође наглашава да би "људи који напорно раде, а имају ниска и средња примања" требало да буду растерећени.

Шеф СПД-а уједно је против смањивању пореза за најбогатије: "Сматрам да је погрешно да људи као што сам ја буду више растерећени него касирка у супермаркету. Људе који зарађују као ја држава не би требало да растеречује".

Структурне реформе за социјална осигурања

Његов главни приоритет при састављању буџета за ову и следећу годину јесте да "Немачка поново крене путем раста и да обезбедимо радна места. Због тога ће се, како најављује, смањити цене енергије".

Осим тога, Клингбајл обећао је и стабилне доприносе за социјално осигурање за запослене и за предузећа: "Проблем су растући доприноси за социјална осигурања – за раднике, јер им остаје мање новца, а за предузећа, јер имају веће трошкове рада". Спречавање раста доприноса у здравственом и систему неге додатним средствима из буџета, по њему није трајно решење. "Потребне су нам структурне реформе како бисмо дугорочно одржали стабилност доприноса", закључио је социјалдемократски министар.