Конклава почиње за три дана, Ватикан се припрема за избор новог папе

Седмог маја почиње конклава, односно скупштина кардинала и гласање не би ли изабрали новог папу. Овај термин потиче из латинског cum clave тј. "са кључем или под кључем", што указује на наметнуту изолованост кардинала све док се не изабере нови папа.

Ватикан припрема Сикстинску капелу, кардинали се полако смештају у Санта Марту, а јуче су ватрогасци монтирали димњак из кога ће излазити дим, црни уколико папа још увек није изабран и бели када кардинали достигну кворум и изаберу наследника папа Фрање.

Димњак у кога су упрте очи света

Оно на шта се прво помисли када је у питању бирање новог папе јесте дим. Ако је црн, кардинали се још увек нису сложили, бели уколико је папа изабран.

Но и димњак и дим су током времена доживели промене. Дим који излази из димњака на Сикстинској капели стварају гласачки листићи који се спаљују након пребројавања гласова. Циљ је елиминисање сваког трага који би могао довести до реконструкције фаза гласања.

Да би се добио бели дим гласачким листићима се додавала влажна слама, али доста пута се догодило да из димњака изађе дим који вуче на сиво па резултат није био баш најјаснији.

Из тог разлога се 1958. чуло узвикивање да је папа изабран пре него што је заиста изабран Ронкали.

И на првом састанку кардинала 1978. дуго се постављало питање да ли је бели дим који је оглашавао избор папе Лућанија заиста бео или не.

Након смрти Јована Павла Другог, Ватикан је одлучио да дефинитивно реши проблем. Традиционалној пећи која се поставља у Сикстинску капелу пред саму конклаву и на којој су написани сви датуми из прошлости када је била коришћена: први натпис је из 1939, додата је модерна пећ.

Традиционална пећ је направљена од ливеног гвожђа, уског цилиндричног облика, пећ је висока око један метар и пречника је нешто мање од 50 центиметара. При дну се налазе врата у којима се налази окидач за паљење и вентил за ручно подешавање ваздуха док се гласачки листићи убацују у друга врата која се налазе у горњем делу пећи и повезани су са димњаком.

Друга модерна пећ је додата 2005. да би дошло до побољшања боје. Дим из ове друге пећи такође излази из истог димњака и у цеви се убацују тзв. димне бомбе у зависности од исхода гласања.

Цеви се загревају помоћу електричних отпорника, а да би се отклониле све сумње око тога да ли је папа заиста изабран, уз бели дим звоне звона Базилике Светог Петра које позивају на радост.

Пре него што је објављено да је Бергољо изабран за папу, тадашњи портпарол Ватикана отац Федерико Ломбарди, објаснио је да се у другу, модерну пећ убацује кертриџ од 25 центиметара дужине, 15 центиметара дубине и седам центиметара висине који се састоји од пет хемијских пуњења активираних електронским уређајем и која излазе један за другим.

Свако активирање траје око минут не би ли дошло до димљења у дужини од седам минута. Са друге стране кертриџ који ствара црни дим садржи калијум перхлорат, антрацен и сумпор. Бели дим се састоји од калијум-хлората, лактозе и смоле. Тринаестог марта 2013. у 18.50 ефекат је био непогрешив и свет је добио папу Фрању.

Постоји још један дим, жуте боје, који није ништа друго већ тест пред саму конклаву који се користи не би ли се видело да ли пећи добро функционишу.

Како се припрема Сикстинска капела за конклаву

Ватикан је показао прве фотографије тога како изгледају припреме за конклаву. Наиме, Сикстинска капела која се налази унутар Ватиканских музеја затворена је за посетиоце од прошле недеље 27. априла и у току су финалне припреме.

"Монтиране су пећи за спаљивање гласачких листића а већи део радова је комплетиран", изјавио је Матео Бруни, директор односа са медијима Свете столице.

У капели се инсталира аудио систем као и бирачке клупе на којима стоје оловке, блок за белешке, литургијска књижица са псалмима и копија Ordo rituum conclavis, текста који означава све кораке до избора.

Сваки кардинал има своје означено место, а у прошлости су места била означена бојама, црвеном за кардинале које је изабрао нови папа и зелено за остале.

Као декорација за олтар постављен је фронтал Пјетра Пифетија из 1747. године. Да не би дошло до оштећења пода у Сикстинској капели, постављен је издигнути привремени под који доводи до тога да су клупе у истој висини са другом степеницом олтара. Састоји се од дрвених панела са скелетом од металних цеви те прекривен тепихом и приступа му се рампом.

Где су смештена 133 кардинала који бирају новог папу

У самом Ватикану налази се Domus Sanctae Marthae, која је широј јавности постала позната као Санта Марта тј. резиденција у којој је папа Фрања изабрао да живи уместо у апостолској палати јер, како је изјавио италијанским медијима, "морао би да крене на психотерапију" да је живео тамо.

Санта Марта је и место у коме ће се налазити кардинали током конклаве и направљена је управо са намером да их угости током бирања новог папе. Има пет спратова и налази се јужно од Базилике Светог Петра. Папа Јован Павле Други је одлучио да ова зграда буде намењена кардиналима и инаугурисана је 1996.

Има 105 апартмана, 26 једноставнијих соба за једну особу и један репрезентативни стан. Једноставни и трезвени амбијенти, али апсолутно функционални и практични за кардинале, састоје се од спаваће собе која има дрвени кревет, ормар, један или два ноћна нормарића, тамни паркет или једноставне цигле.

Студији имају дрвени радни сто, фотељу, две столице, полицу за књиге а на зидовима се налази крст или слике Богородице. Купатила садрже туш, лавабо и wц. Све собе имају клима уређаје.

Неке од соба, као она број 201 у којој је живео папа Фрања имају један мали телевизор. У папиној соби налази се само једна лампа за читање, крст као и његов омиљени чај мате.

Боравак у Санта Марти уобичајено кошта мало у односу на ватианске стандарде, око 20 до 30 евра дневно, но за време конклаве сви трошкови су покривени од стране Свете столице и како је то нагласила прес служба Ватикана и за ову конклаву нема спољних спонзора.

Соба број 201 је намењена папама након што су изабрани на конклавама који у њој проведу неколико дана, но папа Фрања је одлучио да живи у њој од 2013. до момента његове смрти. Желео је једноставан стил живота, а не раскош какву иначе нуди Ватикан.

Изолација и мере сигурности током конклаве

Ватикан, иако је најмања држава на свету са само 0,44 квадратна километра, под сталним је надзором је 650 камера високе дефиниције, док се под земљом налази центар контроле који прати све камере.

Мада је Швајцарска гарда позната по својим традиционалним униформама носи најмодерније оружје, као и антидронски систем не би ли срушили дронове без ауторизације.

Током конклаве читава зона око Сикстинске капеле бива трансформисана у блиндирану зону. На прозоре се стављају непрозирне фолије које онемогућавају да се било шта види споља чиме се штити од евентуалних покушаја шпијунирања путем сателита или дронова.

И Санта Марта је подвргнута ригидним мерама сигурности да би гарантовала сигурност кардинала. Прозори су запечаћени, а сва средства комуникације која укључују телефоне, радио, телевизију и интернет, бивају искључени и деактивирани како кардинали не би имали никакве контате са спољним светом.

Забрањено им је и читање новина. Инсталирани су и инструменти који ометају сигнале као и они који ометају евентуалне дронове који би могли да се приближе. Користе се ометачи сигнала који се користе за неутрализацију свих бежичних комуникација, укључујуц́и вај-фај, блутут и мобилне мреже.

Пре почетка конклаве, специјализовани тимови спроводе темељне провере користец́и детекторе и анализаторе спектра како би идентификовали све скривене уређаје за слушање или пренос.

Сваки покрет кардинала је праћен. Они тих дана деле заједничке просторије попут Интерне капеле, сале за ручак као и неколико салона. Ти амбијенти су посвећени молитвама, сусретима и размени мишљења.

С обзиром на то да на овој конклави учествују чак 133 кардинала било је потребно организовати читаву логистику за кратко време. Наиме, с обзиром на то да постоји 105 соба, Ватикан је морао да за кардинале отвори и друге зграде које се налазе у непосредној близини: Теутонички колеџ као и друге резиденције.

Сви кардинали су у строгој изолацији како то налажу апостолски закони. То значи да ниједан кардинал сме да има било какав контакт са спољним светом. Исто важи и за послугу, куваре, лекаре, особе које брину о чистоћи и сви они су стално подвргнути строгим сигурносним контролама.

Мада у Сикстинској капели могу да се нађу још неке особе које се баве организационим и литургијским питањима али који пре почетка гласања морају да напусте Сикстинску капелу након реченице Extra omnes тј. Сви напоље коју изговара монсињор Дијего Равели.

Међу њима лекари, секретар конклаве, особље посвећено мерама сигурности тако да остају само кардинали. Кардинал из Индије, Џорџ Јакоб Ковакад има задатак, с обзиром на то да је последњи међу ђаконима да затвори врата Сикстинске капеле.

Хоће ли ово бити брза конклава и одакле долазе 133 кардинала

Конклавама које почињу 7. маја у 16.30 присуствују само чланови кардиналског колеџа, који немају још 80 година и то је лимит који је одредио папа Павле Шести. Ово су најинтернационалније конклаве икада, њих 133 долазе из 71 различите земље – 53 из Европе, 37 Американаца (16 из Северне Америке, 4 из централне Америке и 17 из Јужне), 23 из Азије, 18 из Африке и 4 из Океаније.

По први пут ће гласати кардинали из 12 земаља које никада до сада нису учествовале у бирању папе. Најмлађи кардинал Микола Бyчок је пореклом из Украјине, мада је епископ у Аустралији и има 45 година, док је најстарији Карлос Осоро Сијераа са 79 година. Сто осам кардинала је одабрао сам папа Фрања.

Уместо 135 кардинала како се на почетку мислило, учествоваће 133 кардинала, јер су двојица кардинала одустала због болести. Један од њих је кардинал из Валенсије Антонио Канизарес Љовера, док је начин на који ће сарајевски кардинал Винко Пуљић гласати још увек непознат.

Наиме некадашњи врхбосански надбискуп Пуљић врло је слабог здравља и у септембру пуни 80 година, али је већ стигао у Рим те уколико физички не буде могао да оде у Сикстинску капелу, могуће је да ће гласати из собе. Апостолски устав Universi Dominici Gregis, који је издао Јован Павле Други, дозвољава кардиналима који нису у могућности да гласају у самој капели да то учине на други начин.

На сваком гласању, три кардинала електора - названа infirmarii - имају задатак да напусте Сикстинску капелу те дођу до болесног кардинала и покупе његов глас, те га однесу у капелу.

Ова могућност би, дакле, свакако успорила гласање, али би болесним кардиналима попут Пуљића омогућила да гласају.

Наредних дана се гласа два пута ујутру и два пута поподне. После 33. или 34. гласања следи обавезан други круг између два кардинала који су добили највећи број гласова у последњем гласању. И у овом случају мора да се достигне већина од две трећине. Та два кардинала наравно не учествују у гласању.

Већина кардинала сматра да ће конклава кратко трајати, између два и три дана, јер су ових дана имали времена да се упознају, разговарају а и већину је одабрао папа Фрања. Италијани сматрају да је дошло време да се изабере италијански папа и доста се говори о кардиналима Пицабали, Паролину и Зупи.

Кардинал Кристобал Лопез Ромеро, рабатски надбискуп, када је сазнао да се о њему прича као о евентуалном будућем папи, изјавио је да ће побећи са конклава и да ће га наћи на Сицилији.

"Ко жели да постане папа има неки проблем у глави, неки психолошки проблем. Ако неко од кардинала сања да постане папа значи да није схватио шта то значи или да има велику жељу да има моћ", изјавио је за шпанску телевизију додавши да ако се то заиста деси свакако неће моћи да одбије.

И мада кардинал који је изабран за папу може да одбије да заиста и постане папа то се изузетно ретко дешава. Уколико се то догоди кардинали морају да гласају поново.

Иако то може да изгледа као непослушност пред Богом у католичкој традицији одбијање највише функције је могуће јер бити папа није заправо награда већ својеврстан крст. То значи "бити слуга слугу Божијих". Катихизис каже: ко хоће међу вама да буде први, биће вам слуга.

Но, постоји једна италијанска изрека која каже "Ко уђе као папа изађе као кардинал" што значи да углавном они кардинали о којима се пуно говори пре конклаве, те се предвиђа да ће бити изабрани, на крају то никада и нису.