Присутво светских лидера на сахрани папе Фрање – прилика за неформалне, али и непријатне сусрете

Да ли Доналда Трампа треба држати подаље од украјинског председника Володимира Зеленског? Ко ће све очекивати место у првом реду, поред кога сместити предствника Ирана? Где сместити Палестинце и Израелце? Олакшавајућа околност за ватикански протокол је једино та што је Владимир Путин рекао да неће присуствовати сахрани.

Папина сахрана пружа неочекивану прилику за импровизовану међународну дипломатију, али и непријатне сусрете.

Почетак сахране заказан је за 10 часова у суботу, што значи да ће већина шефова држава и политичких лидера стићи у Рим већ данас. Због тога су у граду и високе мере безбедности, присутне су све врсте специјалаца, који носе од антидрон пушака до снајпера по околним зградама, док се очекује да ће небо над Ватиканом у суботу штитити авиони Ф-16.

Сахрана папе Јована Павла Другог

Последња упоредива прилика, сахрана папе Јована Павла Другог у априлу 2005, била је дипломатски догађај године, и окупила је бројне светске лидере, укључујући многе који се иначе не би појављивали у истој земљи, а камоли у истој просторији.

Сахрана је уследила усред интензивног рата у Ираку – којем се противио Јован Павле Други. Када се крупни план лица председника Џорџа Буша појавио на великим спољним телевизијским мониторима, испоставило се да је у близини лидера Ирана, Сирије и Кубе. 

Насупрот томе, принц Чарлс је направио дипломатску грешку јер се руковао са председником Зимбабвеа Робертом Мугабеом, који је одступио од забране путовања у ЕУ да би присуствовао сахрани. Чарлс је очигледно био изненађен када се Мугабе нагнуо да га поздрави. У званићној изјави је касније наведено да "сматра да је режим у Зимбабвеу одвратан".

Још један стисак руке, између председника највећих непријатеља – Израела и Ирана, сматран је потенцијално историјским моментом – све док Мохамед Хатами из Ирана касније није порекао да се руковање икада догодило.

У међувремену, Кина је бојкотовала сахрану због присуства тајванског председника. Ватикан је једна од само неколико земаља које имају дипломатске односе са Тајваном, иако његов председник неће бити у Риму у суботу.

Дипломатски утицај Свете столице 

Света столица има изасланике у већини земаља света. Познати као нунцији, имају дипломатску и верску улогу.

Знају ствари које просечан амбасадор не зна, тврде упућени, јер људи више верују свештеницима него дипломатама.

Уз то, Света столица повремено иза кулиса посредује у решавању конфликата.

У скорије време, Ватикан је био укључен у напоре да се оконча рат у Украјини и залагао се за мир у Гази и Јужном Судану. Раније ове године, Ватикан је посредовао у договору са Кубом, који је довео до ослобађања стотина људи који су били затворени због учешћа у антивладиним протестима.

Папа Фрања се такође обратио муслиманском свету, потписавши историјску декларацију о братству са великим имамом Ал Азхара, у првој папиној посети Арапском полуострву, 2019. године.

Римокатоличка црква има огромну глобалну распрострањеност. Има дипломатске односе са скоро сваком земљом, а скоро 20 одсто светске популације се изјашњава као католичко.

Црквена дипломатија је дубока и широка, иако је често невидљива голим оком, а Света столица има јединствену моћ да сазове скуп какав ће се одиграти у суботу.