Да ли је Америка Доналда Трампа и даље европски савезник – поглед из Брисела

Можда је рано рећи да је у питању криза у односима САД и ЕУ, али ова недеља је за Брисел донела суочавање са реалношћу. Све оно од чега је Европа страховала у другом мандату Доналда Трампа, убрзано постаје реалност.

"Ми волимо Европу, волимо европске земље, али ЕУ је потпуно брутална у трговини. ЕУ се врло лоше понаша према нама и не третира нас како треба", поручио је Трамп, најављујући нове царине према ЕУ, за које тврди да ће бити реципрочне.

Tрамп каже да свуда где друге земље постављају намете, они ће учинити то исто. "Они много више наплаћују нама, али ти дани су сада прошлост ", рекао је Трамп.

Као пример праксе која није фер, амерички председник наводи таксе које у Европи плаћају технолошке фирме, Гугл, Амазон, Мета и други, као и високу стопу ПДВ-а у ЕУ.

"Није чудо да нам Немци продају осам пута више аутомобила, него ми њима. То је пракса коју председник Трамп више неће толерисати", рекао је саветник Беле куће за трговину Петер Наваро.

У неким кључним секторима ЕУ заиста примењује веће царинске стопе од САД. Царине од 10 одсто на аутомобиле су четири пута веће од америчких царина од 2,5 одсто. Али просечни укупни ниво царина које примењују САД је 3,95 одсто - несто више од просечне стопе ЕУ која износи 3,5 одсто.

Ако се посматрају економски односи у целини, тас на ваги претеже донекле у корист Европљана, али не у великој мери. Рецимо, САД су у 2023. години забележиле трговински дефицит од 157 милијарди евра у робној размени са ЕУ, али кад је реч о услугама Америка је била у плусу од 104 милијарде евра.

Царинама на царине

На царине које је Трамп увео у свом првом мандату, ЕУ је одговорила царинама на Харли Дејвидсон мотоцикле, џинс, амерички виски и пољопривредне производе. У Бриселу се калкулисало да би ове мере могле да утичу на Трампову бирачку базу и тако га учине спремнијим за компромис, до којег је на крају и дошло. Овог пута одговор ЕУ се још чека, у нади да је неки споразум могућ пре него што царине ступе на снагу у марту и априлу.

Многи експерти оцењују да ЕУ нема превише опција. На Трампове царине може да одговори сличним царинским мерама, али уз ризик нашкоди сопственој економији, која већ није у најбољем стању. У случају да САД уведе царине на аутомобиле, а ЕУ узврати таксама на дигиталне услуге, неке студије процењују да би то довело до пада европског БДП-а од 0,2 одсто већ у првој години.

Али безбедност на континенту могла би да се покаже као већи изазов за односе Европе и Америке од трговине и економије.

Разговори о Украјини

Након што је Трамп започео директне разговоре о Украјини са председником Путином, шест највећих европских земаља затражило је место за столом и најавило наставак подршке Украјини.

"Потребан је мир који штити интересе Украјине и наше сопствене. Очекујемо дебату о даљим корацима заједно са нашим америчким савезницима", наводи се у саопштењу Француске, Немачке, Италије, Шпаније, Уједињеног Краљевства и високе представнице ЕУ за спољну политику.

Саопштено је и и да "Украјина и Европа морају да учествују у преговорима који ће Украјини обезбедити јаке безбедносне гаранције".

У свом првим наступу у НАТО-у, нови амерички секретар за одбрану Пит Хегсет полио је хладном водом очекивања Европљана да це америчке трупе учествовати у примени евентуалног мировног споразума. Председник Трамп жели да оконча рат, каже Хегсет, али мир ће морати да гарантују Европљани.

"Морамо за почетак да признамо да повратак на границе Украјине из 2014. године није реалистичан циљ. Наставак тог илузорног циља ће само продужити рат и патњу", рекао је државни секретар и послао још једну кључну поруку: „САД не верују да чланство Украјине у НАТО може реално бити део договореног споразума".

Хегсетов наступ изазвао је критике многих европских колега, који су запитали зашто САД дају серију уступака председнику Путину пре него што су разговори уопште и почели.

Каја Калас, висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ упозрила је да брзи договори могу бити "прљави договори"

"Било какав договор о Украјини иза наших леђа неће функционисати. Украјина и Европа морају да буду део сваког договора. Повлађивање агресору увек пропадне", рекла је Калас.

Орбан и Фицо подржали Трампа

Такав став ипак не деле сви у Европи. Мађарски премијер Виктор Орбан и словачки премијер Роберт Фицо подржали су иницијативу Трампа.

"Док председник Трамп и председник Путин преговарају о миру, званичници ЕУ објављују безвредне изјаве", саопштио је Орбан на мрежи Икс. "Позиција Брисела – подршка убијању докле год оно траје – морално и политички је неприхватљива", поручио је Орбан.

У интервју за бриселски портал Матинал бивши шеф европске дипломатије Жозеп Борел каже да је у односима ЕУ и САД наступила нова епоха, у којој амерички председник више не рачуна на савезнике у Европи у тражењу решења, већ настоји да маргинализује Европску унију.

"Доналд Трамп је империјалиста по моделу 19. века и представља велики проблем са којим ћемо морати да се суочимо", рекао је Борел.

По његовом мишљењу, Европа има капацитета да се супротстави "новом империјализму", ако буде јединствена.

"ЕУ мора да интервенише и сигуран сам да ће то учинити. Њена главна снага је у јединству, на којем треба радити. Ако две или три земље подрже позицију Трампа, ЕУ више неће бити стварна унија", упозорио је бивши шеф дипломатије.

Европа страхује од испостављања рачуна за мировни споразум

У Бриселу страхују да би Европи могао да буде испостављен рачун за мировни споразум који није преговарала – кроз трошкове реконструкције, војне помоћи Кијеву и мировних снага на терену.

Трошак примене споразума у Украјини би могао заиста да буде астрономски по неким проценама, а америчка администрација јасно је ставља до знања да нема намеру да у томе учествује. Секретар за одбрану Пит Хегсет каже да ће Европљани, без обзира на Украјину, убудуће морати сами да гарантују конвенционалну безбедност континента, јер приоритет Америке није безбедност Европе, већ Кина и Пацифик.

Оваква порука Вашингтона заправо није нова и чула се још у време мандата председника Обаме. Али контекст могућег трговинског рата, повлачење САД из програма међународне хуманитарне помоћи, спор око улагања у одбрану и улоге америчких технолошких гиганата на европском тржишту – значи да односи Америке и Европе улазе на неку нову, непознату територију.