Да ли је пад јужнокорејског председника лишио Украјину значајне војне помоћи

Хапшење председника Јуна, које би могло да доведе до његове смене, нових избора и победе опозиције, могло би да заувек омете тај план.

Јапански портал Асагеи Биз протеклих дана писао је да су због тужне судбине јужнокорејског председника Јун Сук Јола у шоку не само домаћи и амерички политичари, већ и украјински лидер Володимир Зеленски.

Шездесетчетворогодишњи Јун се налази у притвору, где чека суђење по оптужби да је извршио побуну, када је 3. децембра прошле године накратко прогласио ванредно стање и притом употребио специјалне јединице војске да би спречио посланике парламента да гласањем оборе ту његову објаву којом је покушао да преузме управљање земље из руку народних депутата.

Суспендовани председник Јун, против кога је у току и процес пред Уставним судом који га у потпуности може разрешити функције, али и вратити на њу, миљеник је политичког врха у Токију, јер је по доласку на власт у мају 2022. године обновио претходно уздрмане односе са Јапаном.

Он је то учинио тако што је својевољно пребацио на јужнокорејску државу и компаније плаћање одштете коју су судови у његовој земљи доделили жртвама присилног рада и потраживали од јапанских предузећа "Нипон стил" и "Мицубиши хеви", у чијим постројењима су током окупације експлоатисани Кореjци.

Та Јунова одлука је изазвала велико незадовољство у домаћој јавности, али је отворила пут обнављању блиских војнополитичких веза са Јапаном, који проблем ратних репарација сматра одавно решеним и који са претходном јужнокорејском владом, коју је творила (сада опозициона) Демократска партија, због неслагања око тумачења проблема присилног рада, није делио обавештајне податке и спроводио заједничке војне вежбе.

Пошто је ослободио јапанске компаније одговорности и финансијског терета, те поново успоставио војнообавештајну координацију са Токиjом, Јун је у јапанској штампи заслужио доста хвале. Сличан третман доживео је и у америчким медијима, које је освојио не само својим обећањима да ће његова земља у складу са жељом Вашингтона преузети активнију улогу на међународној геополитичкој сцени у односу на Кину и Русију, већ и својом изведбом популарних америчких шлагера током посете САД.

Његова вешта интерпретација хита "Американ пај" у друштву задовољног председника Џозефа Бајдена, која је посредством медија обишла цео свет, међутим, у кинеским гласилима му је донела репутацију америчког лакеја.

Жаљење у Кијеву

Верни Јун, дакле, пуно недостаје и Американцима, али тврде новинари јапанског бизнис портала, и Украјинцима. Ово стога што је он планирао да дефинитивно раскине са дотадашњем политиком Сеула, која је подршку Кијеву (углавном) ограничавала на финансијску помоћ и неборбена средства, те украјинској армији испоручи не само дефанзивно оружје попут противавионских пројектила, већ и смртоносно, офанзивно.

И заиста, крајем новембра, свега недељу дана пред Јунов несрећни покушај да суспендовањем устава и парламента сву власт преузме у своје руке, Сеул је посетио украјински министар одбране Рустем Умеров, који се сусрео не само са својим јужнокорејским колегом Ким Јонг Хјуном, већ и самим председником Јуном и његовим саветником за безбедност Шин Вок Сином.

Месец дана раније сам председник Володимир Зеленски је у интервјуу јужнокорејском телевизијском сервису КБС изјавио да његова земља намерава да влади у Сеулу испостави листу захтева за жељеним наоружањем, укључујући ту артиљерију и ПВО.

Јужнокорејска војна индустрија, иначе, пролази кроз фазу процвата - она само са Пољском има уговоре вредне око 25 милијарди долара, а у прошлој години је склопила врло уносне послове и са Аустралијом, Саудијском Арабијом, Ираком и Румунијом за продају својих тенкова, борбених возила пешадије, хаубица, вишецевних ракетних бацача и другог.

Високи пропагадни узлет

Јужна Кореја под Јуном је, након шлемова, опреме за деминирање и лекова, испоручила и око 500.000 граната калибра 155 мм, по неким извештајима директно украјинској војсци преко Пољске, а по другим индиректно, тако што је те пројектиле предала америчкој војсци (на позајмицу) и тако јој омогућила да исту количину из својих складишта проследи Украјинцима.

Као следећи корак, после муниције, и као одговор на то што је у међувремену Русија са Северном Корејом потписала споразум о стратешкој сарадњи, Јунов кабинет, дакле, планирао је да пооштри санкције Москви и даље унапреди сарадњу са НАТО-ом, те разматрао испоруке наоружања Украјини.

У томе, њему је од користи била прича о наводном укључивању севернокорејских војника у операције руске војске у Курској области. Јер, шта је боље оправдање за, у јужнокорејској јавности, непопуларно мешање у рат у далекој Европи, него изговор да се тиме заправо влада у Сеулу супротставља непријатељској Северној Кореји.

Украјински председник Володимир Зеленски у интервјуу Јутјуб звезди Лексу Фридману почетком јануара практично је објаснио то што његове трупе нису у стању да објективно докажу присуство севернокорејских војника на бојишту тиме да ови "пале лица" својим саборцима када погину.

Медији у његовој напаћеној земљи, исто као и они на Западу, као још један разлог за одсуство тих доказа наводили су и то што, наводно, по наредби свог лидера Ким Џонг Уна, Севернокорејанци врше самоубиства како не би пали у заробљеништво.

Низак пад

Јун, који је по професији и сам тужилац, сада седи иза решетака и спрема одбрану против оптужби да је ангажовањем војске покушао да блокира рад парламента и изборне комисије, да је намеравао да ухапси неколико виђенијих посланика из главне опозиционе, али и сопствене владајуће партије, те прекине доток воде и струје неколико телевизијских станица и листова.

Јужнокорејски медији су чак писали и о томе да је он имао на уму и идеју да коришћењем војних дронова испровоцира војну реакцију Пјонгјанга и онда исту искористи као изговор за увођење ванредног стања и диктатуре.

Сада када је Јун у затвору и прети му смена, након чега би уследили нови председнички избори и вероватно тријумф опозиције која није (у истој мери) склона кварењу односа са Кином и Русијом зарад испуњавања геополитичких амбиција Вашингтона, украјински и западни медији објављују да су се севернокорејски војници повукли из Курска јер су, наводно, претрпели велике губитке.