Корејска мелодрама – да ли је јужнокорејски председник непотребно извршио политичко самоубиство

Трећег децембра касно увече по локалном времену, јужнокорејски председник Јун Сук Јол је у изненадном обраћању нацији путем телевизије објавио да уводи ванредно стање како би земљу заштитио од "претње севернокорејских комунистичких снага". 

Те "комунистичке", "антидржавне" снаге које по Јуну желе да униште "слободну Републику Кореју" у корист режима у Пјонгјангу, заправо су посланици јужнокорејске опозиционе Демократске партије, која је на парламентарним изборима у априлу ове године однела убедљиву победу над Јуновим конзервативцима. 

Она је већину у законодавном телу протеклих месеци искористила да иницира истрагу против Јунове супруге за корупцију, као и за учестале позиве за смену неких од Јунових министара, па и њега самог.

Ванредно стање први пут после 44 године 

Конкретни повод за несвакидашњи потез председника Јуна било је то што је парламент умањио буџет за наредну годину за 4,1 билион вона (око 2,9 милијарди долара). То би Јуновој влади, наравно, донекле отежало управљање државом, али треба рећи да је читав износ буџета који је предложила био 470,7 милијарди долара, те да је реч о минималној редукцији.

Јун је, дакле, сматра се, из фрустрације због немоћи да, услед деловања опозиције у парламенту, управља државом како жели и из личних разлога – жеље да супругу заштити од евентуалног новог покушаја за отварање истраге и себе од смене – прогласио ванредно стање, које забрањује свако окупљање и политичко деловање. 

То је било први пут још од 1980. године да је у земљи проглашено ванредно стање и, што је још важније, први пут од када се Република Кореја отргла од диктатуре и почела с редовним одржавањем демократских избора.

Гром из ведрa неба

Јун је тиме непријатно изненадио и политичку елиту и грађанство у својој земљи, па и коментаторе и аналитичаре у целом региону Источне Азије, јер мада је борба између њега, председника који има право да предложи премијера и преко Државног савета формулише политику извршне власти, и парламента, који врши корекцију те политике и којим доминира опозиција, била жестока, није било назнака да би он могао поћи тим путем. 

Овде треба нагласити да, као и у другим земљама, носилац већине у јужнокорејском парламенту по уставу има право да оспори буџет и предлоге закона које подносе председник и Влада и да стога Јун заправо није имао реалних основа да прогласи ванредно стање.

Такође, Јун је раније ове године успео да председничким ветом изблокира иницијативу посланика у парламенту да се поведе истрага против његове супруге због намештања вредности деоница предузећа, па се и с те стране, бар споља гледано, његов удар на парламент чини излишним и емотивним – једном врстом освете за претрпљено понижење и губитак угледа у очима јавности.

Брз пораз

Штавише, тим потезом Јун је, чини се, изненадио и своју конзервативну партију Снага народа. Односно, изгледа да се определио политички за чин са далекосежним последицама а да није обезбедио сагласност руководилаца странака – њен лидер Хан Донг Хун сместа се оградио од Јуновог неочекиваног поступка и рекао да ће гласати против увођења ванредног стања.

И заиста, мада се Јун обратио јавности око 10 часова и 20 минута увече, мање од три сата касније посланици парламента су успели да се окупе у довољном броју и, упркос присуству припадника специјалних јединица – требало је да осујете њихово окупљање, изгласају поништење одлуке о увођењу ванредног стања. 

Наиме, као механизам против самовоље председника, јужнокорејски устав предвиђа да ванредно стање може бити поништено или укинуто ако за то гласа више од половине посланика парламента, што се и десило – скупштина Републике Кореје има 300 фотеља, а иза поноћи, рано ујутру 4. децембра, окупило се 190 посланика који су једногласно оборили Јунову објаву ванредног стања. (Иначе, партија председника Јуна у парламенту држи 108 посланичких места, док ривалска Демократска партија има чак 170 представника.)

Неколико сати касније, око пет часова ујутро, одржан је састанак владе који је сазвао Јун, на којем је донета одлука да се повуче декрет о увођењу ванредног стања.

Избегнута катастрофа?

Јунов политички незрео потез неизбежно призива сумње у вези стабилности државног апарата у Републици Кореји и представља љагу на имиџу те државе као демократије. Он, такође, даје муницију комунистичком режиму у Пјонгјангу за критику, па можда и изругивање. 

Но, може се сматрати да је све прошло добро по народ и државу, односно да је избегнута велика несрећа. Јер да је ванредно стање дуже остало на снази, с обзиром на изразиту политичку поларизацију јужнокорејског друштва (на присталице конзервативних, односно, прогресивних снага) и изразиту непопулараност председника, земљу би вероватно захватио талас оштрих, паралишућих протеста, а поред те политичке и друштвене нестабилности која би угрозила њену безбедност не само изнутра већ и споља, Јужна Кореја би претрпела и много већу штету на међународном плану јер би њен углед као демократске државе био обезвређен.

Висока цена политичког промашаја  

Кратки, нестрпљиви излет у политичку диктатуру, међутим, сигурно ће Јуна лично и његову партију пуно коштати. 

Опозициона Демократска партија већ је предала захтев за његов опозив са дужности председника зашта сада има озбиљан аргумент пошто се његов покушај да уведе ванредно стање чини сасвим неоправданим и исхитреним. 

Демократе ће у томе имати и подршку народа, јер грађанство и одраније верује да председник Јун, иначе бивши највиши државни тужилац, не управља добро државом и, упркос томе што би требало да буде одлучан чувар закона, своју супругу штити од руке правде и тако крши важни принцип да сви грађани треба да буду једнаки пред законом. То показују истраживања јавног мњења у којима је последњих месеци само 16 до 22 посто испитаника одобравало његов рад. 

То разочарање у доброј мери потиче отуд што је шездесеттрогодишњи Јун у прошлости, као тужилац суда у Сеулу, радио на прикупљању доказа за тужбе за злоупотребу положаја против (бивших) шефова државе председника Ли Мјун Бака и председнице Пак Гун Хје, те би стога, бар у теорији, требало да буде узоран кормилар земље. Иначе, у протеклих неколико година Јуновој супрузи се пребацивало све, од примања мита у форми скупоцене маркиране робе и мешања у одређивање партијских кадрова за изборну кандидатуру, до намештања вредности деоница. Притисак медија и опозиције, па и поједини гласови унутар његове партије, управо су га почетком прошлог месеца присилили да се јавно извини за понашање супруге.

Даље, грађани Републике Кореје имају велики отпор према корупцији у највишим ешелонима власти и знају пуно тога о диктатури која је у њиховој земљи трајала практично све до краја осамдесетих година, тако да ће несумњиво бити вољни да масовно пруже подршку посланицима у кажњавању Јунове самовоље.

Буде ли председник Јун смењен, што се сада чини изгледним, уследиће нови избори, на којима ће, с обзиром на све поменуте факторе, Јунова партија вероватно доживети убедљив пораз.

Једна од последица заокрет у спољној политици?

То значи да ће у наредних неколико месеци држава најпре бити окренута унутарполитичким питањима, те мање ангажована у пружању потпоре активностима војно-политичког савезника САД у региону и шире, као и да ће ускоро, након тих избора, доћи до промене у спољнополитичком курсу Сеула, оцењују аналитичари у источној Азији. 

Јер док су Јунови конзервативци по правилу прилично непријатељски настројени према Северној Кореји и склони јачању војног савеза са Вашингтоном и Токиом, што се добро видело и из његових дипломатских наступа (Јужна Кореја зарад Вашингтона отворено против Кине) ( Дипломатски окршаји Русије и Јужне Кореје због могућих испорука оружја Украјини), њихови ривали из Демократске партије обично доносе мере за спуштање тензија и зближавање са Северном Корејом, заузимају одређену дистанцу према Вашингтону и теже томе да негују боље односе са Кином и Русијом.